Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 874/15 od 01.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih D.K. i S.K., advokata G.M., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih D.K. i S.K., advokat G.M., zbog povrede Zakona iz člana 441. stav 3. u vezi stava 258. stav 4. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude ukine a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenih nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenih D.K. i S.K. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepeni sudovi pogrešili jer su u celosti usvojili imovinskopravni zahtev oštećenog i to u iznosu koji je pogrešno utvrđen. U vezi sa tim u zahtevu se ukazuje da je sud obavezao okrivljene da solidarno plate iznos od 1.698.061,32 dinara, iako je u nalazu i mišljenju veštaka B.P., navedeno da na dan 27.05.2010. godine ukupno neizmirena obaveza „SC C.“ prema oštećenom, po osnovu korišćenja predmetne poslovne kartice, iznosi 2.380.156,68 dinara, te istovremeno konstatovano da je prema naknadno dostavljenom dokazu okrivljeni S.K., po osnovu duga po predmetnoj platnoj kartici dana 11.06.2012. godine, na tekući račun oštećenog izvršio uplatu u iznosu od 1.000.000,00 dinara, zbog čega je, prema navodima zahteva, nejasno kako je sud, ukoliko je u celosti prihvatio navedeni nalaz i mišljenje veštaka, utvrdio da ukupno neisplaćena obaveza prema oštećenima iznosi 1.698.061,32 dinara. Branilac u zahtevu ističe i to da iznos od 1.698.061,32 dinara, koji je utvrđen na osnovu dopunskog nalaza i mišljenja veštaka 04.08.2014. godine, predstavlja pričinjenu štetu izvršenjem krivičnog dela, ali da isti nije identičan sa iznosom koji predstavlja visinu imovinskopravnog zahteva, jer je okrivljeni S.K. dve godine nakon spornog perioda obuhvaćen optužnicom osuđenom uplatio iznos od 1.000.000,00 dinara, pa su nižestepeni sudovi odlukom o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu povredili Zakon iz člana 441. stav 3. ZKP, u vezi člana 258. stav 4. ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, s obzirom na to da je pravnosnažnom presudom utvrđeno da su okrivljeni izvršenjem predmetnog krivičnog dela pribavili sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.698.061,32 dinara, u kom iznosu je oštećenom pričinjena šteta i da je ovlašćeni predstavnik oštećenog u toku postupka postavio imovinskopravni zahtev i opredelio njegovu visinu u iznosu od 1.698.061,32 dinara, to je prvostepeni sud, pošto su prethodno proverene sve okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje imovinskopravnog zahteva, bio ovlašćen da isti dosudi oštećenom u celini primenom člana 258. stav 4. ZKP, tako što je okrivljenog obavezao da oštećenom na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznos od 1.698.061,32 dinara, pa su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen Zakon iz člana 441. stav 3. u vezi člana 258. stav 4. ZKP. U vezi sa tim Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog osporavanjem visine imovinskopravnog zahteva i ukazivanjem da je njegov iznos pogrešno utvrđen, pravnosnažnu presudu u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, koje ne može biti predmet ispitivanja po ovom vanrednom pravnom leku.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje se da su nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, s obzirom da u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, te tako za činjenicu da okrivljeni nisu obezbedili pokriće za korišćenje platne kartice u ugovorenom roku u pravnosnažnoj presudi nije naveden nijedan dokaz. Pored toga, branilac u zahtevu navodi da sud nije utvrdio da li je u spornom periodu obuhvaćenom optužnicom privredno društvo okrivljenih bilo u blokadi i kako je bilo njegovo poslovanje, te da je ostalo neutvrđeno koji su u konkretnom slučaju bili ugovoreni rokovi plaćanja po predmetnoj platnoj kartici. Iako jesu, kada, za sporni period, okrivljenima dostavljeni računi i u kom iznosu, kojim navodima se, po oceni ovoga suda, pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je u izreci presude u odnosu na okrivljenog S.K. navedeno da je ranije osuđivan i to presudom Opštinskog suda u Vršcu K br.7/05 od 25.03.2005. godine, zbog krivičnog dela iz člana 201. stav 3. KZ i člana 195. stav 3. KZ, iako je ta presuda morala biti brisana od strane nadležnog organa uprave, jer je nastupila zakonska rehabilitacija u skladu sa članom 98. stav 2. tačka 3. KZ, zbog čega se okrivljeni ima smatrati neosuđivanim licem, a što sud nije uzeo u obzir kao olakšavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom. Iznetim navodima zahteva, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da nižestepeni sudovi nisu utvrdili činjenicu iz člana 54. stav 1. KZ, koja je od značaja za odmeravanje kazne i time u suštini ističe povredu Zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda Zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 441. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih D.K. i S.K., u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                               Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                             Janko Lazarević,s.r.