Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1 365/15 od 03.12.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Z.J., advokata V.P. i presuda Osnovnog suda u Valjevu K 15/15 od 23.07.2015. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Z.J., advokat V.P., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno “odlučivanje”, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.J., advokata V.P., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog Z.J., kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u vezi sa kojima navodima da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, isticanjem da su iskazi privatnog tužioca i saslušanih svedoka Ž.M. i Đ.D. kao i činjenični navodi dati u dispozitivu optužnog akta međusobno protivurečni u pogledu mesta i vremena odigravanja predmetnog događaja, sadržine inkriminisanih reči, kao i međusobne udaljenosti okrivljenog, oštećenog i svedoka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz iznetih navoda zahteva proizlazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.J. ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                            Dragiša Đorđević,s.r.