Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1074/15 od 20.11.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru i žalbe branilaca okrivljenih A.P., E.K. i R.F., a prvostepena presuda potvrđena, dok je žalba oštećenog odbačena kao nedozvoljena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K br. 258/10 od 04.06.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1074/15 od 20.11.2015. godine, zahtev za zaštitu zaonitosti podnela je branilac okrivljenog A.P., adv. J.F., zbog povrede zakona iz člana 439. tačke 1) i 2) ZKP u vezi člana 28. i 115. KZ, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje ili pak da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi.

Vrhovni kasacioni sud je nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je po oceni navoda i predloga istaknutih u zahtevu za zaštitu zakonitosti, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.P. je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog A.P., adv. J.F., u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačke 1) i 2) ZKP, koje očigledno omaškom označava kao stav 1. i stav 2. ZKP, tako što navodi da je na okrivljenog pogrešno primenjen zakon jer nisu primenjene odredbe člana 28. KZ o postojanju stvarne zablude na strani okrivljenog P., zbog čega isti može odgovarati samo za krivično delo ubistva na mah iz člana 115. KZ, za koje delo su po stavu branioca ispunjeni svi objektivni i subjektivni uslovi, ali iste po oceni Vrhovnog kasacionog suda obrazlaže sopstvenim stavovima o postojanju napada kao elementa i uslova nužne odbrane i jake razdraženosti kao uslova postojanja krivičnog dela ubistvo na mah i sopstvenom ocenom izvedenih dokaza, a što sve ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, čl. 439. tačke 1) i 2) ZKP a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva – pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza, to je Vrhovni kasacioni sud isti, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                           Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                          Vesko Krstajić, s.r.