.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1095/2015
22.12.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.R., zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R., advokata T.D., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K. broj 90/15 od 26.06.2015. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 156/15 od 28.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2015. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K. broj 90/15 od 26.06.2015. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 156/15 od 28.09.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K. broj 90/15 od 26.06.2015. godine okrivljeni D.R. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, i osuđen je na sporednu novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude i određeno da ukoliko okrivljeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, dok je na osnovu člana 65. stav 2. KZ prema okrivljenom izrečen specijalni uslov tako što je obavezan da u roku od osam meseci od dana pravnosnažnosti presude isplati iznos od 250.000,00 dinara oštećenom T.H. i da će se u slučaju neispunjenja ovog uslova, uslovna osuda opozvati.
Na osnovu člana 261. stav 2. ZKP u vezi sa članom 264. stav 3. ZKP okrivljeni D.R. obavezan je da na ime sudskog palušala plati iznos od 2.000,00 dinara u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok troškova krivičnog postupka nije bilo.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 156/15 od 28.09.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.R. a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K. broj 90/15 od 26.06.2015. godine je potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.R., advokat T.D., zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. i člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 208. stav 1. KZ.
Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.R. je neosnovan.
Branilac okrivljenog D.R. u svom zahtevu navodi da su pobijane presude donete uz povredu zakona na štetu okrivljenog obzirom da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, jer se u konkretnom slučaju radi o građanskopravnom odnosu a ne o krivičnopravnom odnosu, i nije dokazano postojanje subjektivnih i objektivnih elementa bića krivičnog dela prevare, odnosno nije dokazano postojanje prevarne namere, čime je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP. U zahtevu branioca okrivljenog D.R. navodi se da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP jer prvostepeni sud nije mogao da utvrdi visinu pribavljene imovinske koristi, odnosno štete, pa nije mogao da oštećenom dosudi imovinsko pravni zahtev u celosti na paušalno utvrđen način (250.000,00 dinara), odnosno da u skladu sa članom 65. stav 2. KZ odredi specijalni uslov na taj način što je odredio da će se kazna zatvora izvršiti ako okrivljeni u određenom roku ne vrati imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela.
Iznete navoda zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog D.R. isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog D.R. stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela iz člana 208. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, kao i da utvrđivanje visine pribavljene imovinske koristi izvršenjem krivičnog dela, i dosuđivanje imovinsko pravnog zahteva oštećenom u celosti, uz izricanje specijalnog uslova iz člana 65. stav 2. KZ okrivljenom, od strane prvostepenog suda nije učinjeno suprotno zakonskim propisima, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
