Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.M., advokat S.A., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za označeno krivično delo.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.M. u zahtevu navodi da je okrivljeni predmetna vozila nabavljao prvenstveno radi dorade, a tek ih potom prodavao, iz čega proizilazi da vozila nisu nabavljena u svrhu prodaje, iz čega proizilazi da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Branilac u svom zahtevu dalje navodi da u konkretnom slučaju ne postoji ni bitan elemenat krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, jer ne postoji nabavka robe veće vrednosti, s obzirom da je ulažući svoja sredstva okrivljeni uvećavao vrednost robe koju je kasnije prodavao, a navedeni troškovi se ne mogu dodavati vrednosti vozila, jer određena vrednost vozila mora biti obuhvaćena namerom okrivljenog u momentu nabavljanja vozila. Na navedeni način, prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M. učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog D.M. isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog D.M. stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nedozvoljene trgovine iz člana 243. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pobijanim presudama oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                  Dragiša Đorđević,s.r.