U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca Đ.M. iz V., čiji je punomoćnik N.N., advokat iz V., protiv tuženog Lovačkog udruženja F. V., čiji je punomoćnik M.M., advokat iz V., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1948/13 od 23.10.2013. godine, u sednici održanoj 17.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1948/13 od 23.10.2013. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 104/13 od 22.04.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. 375 od 19.10.2011. godine o otkazu ugovora o radu br. 42/06 od 06.02.2006. godine i aneksa ugovora o radu br. 33/08 od 01.02.2008. godine, te da se naloži tuženom da tužioca vrati na rad na poslove i radne zadatke koje je obavljao pre prestanka radnog odnosa. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 117.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1948/13 od 23.10.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ovog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba prničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz stava 1. istog člana, s obzirom da drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda od odlučnog značaja. Navodima revizije ukazuje se na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se saglasno članu 407. stav 1. ZPP, revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu lovočuvara po ugovoru o radu od 06.02.2006. godine i aneksa ugovora o radu od 01.02.2008. godine. Osporenim rešenjem tuženog od 19.10.2011. godine otkazan mu je ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline, odnosno zbog toga što je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca u smislu člana 179. tačka 3. Zakona o radu, člana 10. stav 1. tačka 3. podtačka 2. ugovora o radu od 06.02.2006. godine i člana 10. stav 1. tačka 3. podtačka 12. aneksa ugovora o radu od 01.02.2008. godine, jer je zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenja, odbio je da potpiše pisani raspored za septembar 2011. godine i izostao je sa posla sedam radnih dana uzastopno, koje nije opravdao. Tužilac je 06.10.2011. godine upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, zbog toga što tokom radnog vremena nije obavljao svoju radnu obavezu u periodu od 14.09.2011. do 21.09.2011. godine, zatim, zbog toga što je odbio da potpiše pisani raspored za period od 12.09.2011. do 30.09.2011. godine i da postupi po usmenom nalogu pretpostavljenog, čime je nastao otkazni razlog propisan članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. Tužiocu je ostavljen rok od 5 dana za izjašnjenje na navode iz upozorenja. Tuženi je navedeno upozorenje dostavio Veću saveza samostalnih sindikata Grada V. 12.10.2011. godine, jer kod poslodavca nije postojao registrovan sindikat.

Na utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 .. ) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema članu 180. st. 1. i 2. Zakona o radu poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) – 6) istog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 5 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, pri čemu je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo nalazeći da je tužilac svojim ponašanjem narušio radnu disciplinu, s obzirom da je utvrđeno da je zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenje i istovremeno odbio da potpiše pisani raspored za septembar 2011. godine, kao i da je izostao sa posla u periodu od 14.09.2011. do 21.09.2011. godine, koji nije opravdao, te da su se iz navedenih razloga stekli uslovi propisani odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu tužiocu. Naime, tužilac je postupio suprotno odredbama člana 10. stav 1 tačka 3. ugovora o radu i aneksa ugovora o radu, kojima je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze, odnosno ne poštuje radnu disciplinu i ako neopravdano izostane sa posla 3 uzastopna radna dana, odnosno 5 radnih dana u toku meseca. Tuženi je u smislu člana 180. Zakona o radu tužioca upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i ostavio mu rok za izjašnjenje i ovo upozorenje dostavio veću Saveza samostalnih sindikata Grada V., jer kod poslodavca nije registrovan sindikat, čime je ispoštovana i procedura propisana odredbom člana 181. Zakona o radu. Opis ponašanja suprotnog radnim obavezama i uobičajenoj radnoj diciplini i organizaciji i načinu rada isti je u upozorenju o otkazu ugovora o radu i rešenju otkaza ugovora o radu, tako da je, suprotno navodima revizije, bez uticaja na zakonitost rešenja pravna kvalifikacija u smislu otkaznog razloga iz člana 179. tačka 2. ili tačka 3. Zakona o radu. U konkretnom slučaju, u pitanju su akti kršenja radne discipline i ponašanja u procesu rada kojih je sam tužilac bio svestan. Nezadovoljstvo tužioca kao iskusnog lovočuvara izborom novog upravnika i to na određeno vreme ne oslobađa ga obaveze da sarađuje sa rukovodstvom, prihvati radni raspored i obavi radne zadatke prema rasporedu, u skladu sa dotadašnjom praksom i uslovima rada. Suprotno ponašanje tužioca predstavlja samovolju i akt kršenja radne discipline kao i ponašanje zbog kojeg je poslodavac ovlašćen u smislu člana 179. tačka 3. Zakona o radu da mu da otkaz ugovora o radu. S obzirom da je otkaz ugovora o radu tužiocu zakonit, tužilac nema pravo da zahteva vraćanje na rad u smislu člana 191. istog zakona. Ostalim navodima revizije se pobija utvrđeno činjenično stanje, pa ih Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP. Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke. Tuženi je odbijen u zahtevu za naknadu troškova odgovora na reviziju na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer troškovi nisu bili potrebni, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.