U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca N.M. iz G., čiji je punomoćnik R.L., advokat iz P., protiv tuženog Doma zdravlja G., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca i reviziji tužioca izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 371/14 od 04.12.2014. godine, u sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 371/14 od 04.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Velikom Gradištu, P1 1374/11 od 08.12.2011. godine, ispraljenom rešenjem istog suda P1 905/11 od 24.12.2013. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog od 28.02.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan Ugovor o radu od 17.07.2003. godine, a da se obaveže tuženi da ga vrati na rad i rasporedi ga na radno mesto u skladu sa njegovom stručnom spremom i radnim sposobnostima.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 371/14 od 04.12.2014. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana, i prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev da se poništi rešenje tuženog od 28.02.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan Ugovor o radu od 17.07.2003. godine, a da se obaveže tuženi da ga vrati na rad. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je odbijen zahtev da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na radno mesto u skladu sa njegovom stručnom spremom i radnim sposobnostima i u tom delu je tužba odbačena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 371. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 398. stav1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, odredbom člana 6. stav 1. Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe, sa izmenama i dopunama („Sl. glasnik RS“ br.112/09, ... 50/10), propisano je, između ostalog da dom zdravlja može obavljati zdravstvenu delatnost u oblasti interne medicine, ako u pogledu kadra ima jednog doktora specijalistu i dve medicinske sestre-tehničara sa višom odnosno srednjom školskom spremom, na 20.000 stanovnika. U skladu sa navedenim Pravilnikom i odredbama Statuta tuženog od 25.10.2010. godine, na koji je Ministarstvo zdravlja RS dalo saglasnost, tuženi je 28.01.2011. godine doneo Pravilnik o unurašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta (koji je usvojio Upravni odbor tuženog, odlukom od 31.01.2011. godine), kojim kod tuženog nije predviđeno radno mesto specijaliste interne medicine, jer je Opština G., u tom periodu, imala 8.845 stanovnika. Tužilac je radio kod tuženog, kao specijalista interne medicine, pa je nakon donošenja Pravilnika tuženog, o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, doneto i pobijano rešenje od 28.02.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, s obzirom da je njegovo radno mesto ukinuto. Tužiocu su isplaćene zaostale zarade i otpremnina.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog od 28.02.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05), s obzirom da je njegovo radno mesto ukinuto Pravilnikom tuženog o unurašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, a u postupku donošenja rešenja ispoštovane su i odredbe člana 158, 159. i 193. Zakona.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode revizije kojima se ukazuje da Pravilnikom o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe, nije predviđen minimalan broj stanovnika (20.000) kao uslov za obavljanje zdravstvene zaštite iz ove oblasti, već je predviđeno da je potrebno da teritorija na kojoj dom zdravlja obavlja zdrvstvenu delatnost ima do 20.000 stanovnika, ali nalazi da su isti bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Naime, tuženi je 25.10.2010. godine doneo Statut, na osnovu Pravilnika Ministarstva zdravlja RS, o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i drugim oblicima zdravstvene službe. Statutom tuženog, na koje je Ministarstvo zdravlja dalo saglasnost, nije kod tuženog predviđena služba za internu medicinu, odnosno radno mesto specijaliste interne medicine, pa je i Pravilnikom tuženog o unurašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, donetim na osnovu Statuta, ovo radno mesto regulisano na isti način (nije predviđeno). Dakle, radi se o opštim aktima tuženog, čija zakonitost ne može biti predmet preispitivanja u sudskom postupku za zaštitu prava iz radnog odnosa u slučaju otkaza ugovora o radu primenom člana 179. stav 1. tačka 9 Zakona o radu. U postupku ocene zakonitosti odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlenom, sud ceni da li je poslodavac sproveo zakonom propsani postupak i ispoštovao sva prava za zaštitu zaposlenog kome prestaje radni odnos po ovom osnovu.

Imajući ovo u vidu, kao i da tužilac odluku o otkazu ugovora o radu pobija samo iz razloga što tuženi Pravilnikom nije mogao ukinuti radno mesto tužioca, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zakonitost ovog opšteg akta ne utiče na zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa tužiocu. Obaveza poslodavca je, u smislu člana 158. Zakona o radu, da tužiocu, za čijim radom je kod tuženog prestala potreba, jer je njegovo radno mesto ukinuto, obračuna i isplati otpremninu, pre podnošenja tužbe sudu za poništaj rešenja o otkazu, što je u konkretnom slučaju ispoštovano.

U skladu sa iznetim, pobijanom odlukom je, pravilnom primenom materijalnog prava odbijen tužbeni zahtev, kao neosnovan.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.