Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu tužilja, maloletna M.L. je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. istog Zakona, u vezi člana 202. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br.18/05) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna M.L. je rođena …. godine, u emotivnoj vezi tuženog i zakonske zastupnice, majke D.T., a rešenjem Gradskog centra za socijalni rad – Odeljenje Z. od 20.02.2004. godine maloletna M. poverena je majci na neposrednu negu, staranje i vaspitanje. Tuženi je poravnanjem, zaključenim 20.05.2004. godine pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem P 765/04, obavezan da, počev od rođenja deteta … godine pa ubuduće, na ime svog doprinosa za izdržavanje malololetne ćerke plaća 10 % od mesečne zarade, uplatom na tekući račun zakonske zastupnice. U vreme zaključenja poravnanja 20.05.2004. godine tuženi je bio u braku sa D.L. i imao je zakonsku obavezu izdržavanja prema njihovo troje, tada maloletne dece – ćerkama J. i K. i sinu D.. Brak tuženog i D.L. pravnosnažno je razveden presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 5849/08 od 26.01.2009. godine, istom presudom P 5849/08 su tada maloletna deca K. i D.L. povereni majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, a tuženi je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća po 12,5 % od neto zarade, na ruke zakonskoj zastupnici D.L.. Ćerka tuženog, J.L. je u vreme razvoda braka svojih roditelja bila punoletna. Nakon razvoda braka, sporazumom od 02.07.2010. godine, tuženi i njegova bivša supruga D.L. izvršili su deobu zajedničke imovine stečene u braku, pa je tuženom pripalo u svojinu ½ porodične stambene zgrade u ulici … broj … u M., sagrađene na k.p … K.O. M., sa pravom korišćenja od 600/3769 idealnih delova navedene katastarske parcele. Ugovorom o poklonu zaključenim 26.08.2010. godine tuženi je navedenu nepokretnost poklonio svojim ćerkama iz prvog braka J. i K.L., a za sebe je zadržao pravo doživotnog stanovanja na poklonjenoj nepokretnosti.

Tuženi i majka maloletne tužilje su zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije - Sektoru za vanredne situacije. Zbog postupka koji se vodi pred Specijalnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu tuženi je počev od 16.11.2002. godine privremeno udaljen sa rada i od tada prima 2/3 od zarade koju bi ostvarivao da redovno radi, a što nominalno iznosi oko 33.000,00 dinara, uz dodatak na zaradu od 10.000,00 dinara koji prima kao pripadnik MUP-a Republike Srbije. Zbog navedenog, iznos koji se od tuženikovih prihoda odbija na ime izdržavanja maloletne tužilje sada je umanjen i nominalno iznosi oko 5.600,00 dinara, dok je pre suspenzije ovaj iznos bio oko 8.000,00 dinara. Izuzev primanja po osnovu radnog odnosa, tuženi ne ostvaruje druge prihode. Tuženi je operisao koleno, u koje mu je ugrađena „pločica“ i zbog toga ne može dugo da stoji. Prema njegovom iskazu, indikovana je i operacija drugog kolena i predložena mu je ugradnja proteze. Od razvoda braka 2009. godine tuženi je živeo sa svojim ocem koji je penzioner, u očevom stanu u M., a povremeno boravi i u kući u M. ulici u M., ali u zasebnoj stambenoj jedinici. Sa bivšom suprugom je ostao u dobrim odnosima. Tuženikova deca iz prvog braka su u vreme presuđenja punoletna i studiraju u inostranstvu. Tokom postupka tuženikova najstarija ćerka J.L. je navršila ... godina života, pa je prestala njegova zakonska obaveza izdržavanja, utvrđena presudom, međutim tuženi i dalje doprinosi izdržavanju K. i D.L., koji se nalaze na studijama u B., sa po 12,5% od svojih mesečnih primanja. Troškove školovanja i stanovanja J., K. i D.L. u B. najvećim delom snosi njihova tetka po majci, odnosno sestra bivše supruge tuženog.

Majka tužilje prima platu u iznosu od 46.000,00 dinara, suvlasnik je stana u kome živi sa maloletnom M. i sinom iz prethodnog braka. Brat po majci maloletne M. prima izdržavanje od svog oca u iznosu od oko 26.000,00 dinara. Tužilja, maloletna M.L., je dete školskog uzrasta, nosi naočare, zbog hormonskog poremećaja ima poseban režim ishrane, ali ne uzima lekove niti drugu terapiju. Tužilji je dijagnostikovan i deformitet kičmenog stuba, zbog čega nosi korektivni mider i svakodnevno ide na vežbe. Minimalna suma izdržavanja u vreme presuđenja iznosila je 23.314,00 dinara.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 154. stav 1., 160. i 164. stav 1. Porodičnog zakona Republike Srbije, delimičnim povećanjem doprinosa tuženog za izdržavanje maloletne M.L. na iznos od 10.000 mesečno i delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva u preostalom delu.

U postupku pred nižestepenim sudovima je pravilno utvrđeno da su se nakon zaključenja poravnanja P 765/04 od 20.05.2004. godine, kojim je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta sa 10 % od mesečne zarade, okolnosti od kojih zavisi visina obaveze izdržavanja promenile u meri koja opravdava izmenu prethodne odluke o izdržavanju. Protekom vremena, od donošenja prethodne odluke o izdržavanju povećane su i potrebe maloletne tužilje, koja je poverilac izdržavanja, međutim, okolnosti na strani tuženog kao dužnika izdržavanja takođe su izmenjene. Prihodi koje tuženi ostvaruje po osnovu radnog odnosa su umanjeni s obzirom da je počev od 16.11.2002. godine tuženi privremeno udaljen sa rada, njegovo zdravstveno stanje je pogoršano zbog oboljenja i operacije kolena, a nakon razvoda braka sa D.L. tuženi je pravnosnažnom presudom obavezan da doprinosi i izdržavanju K. i D.L. sa po 12,5% od redovnih mesečnih prihoda koje ostvaruje po osnovu zarade. Tuženikova deca iz prvog braka su u međuvremenu postala punoletna, ali iz činjenica utvrđenih u postupku pred nižestepenim sudovima proizilazi da K. i D.L. studiraju na Univerzitetu u B., pa u smislu člana 155. stav 2. Porodičnog zakona imaju pravo na izdržavanje od tuženog sve do završetka redovnog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života, pa prema rezulatatima dokaznog postupka nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbama člana 167. stav 1. i 2. Porodičnog zakona da tuženom prestane obaveza izdržavanja punoletne dece iz prvog braka.

Suprotno navodima revizije, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je dosuđeni iznos od 10.000,00 mesečno odmeren pravilnom primenom kriterijuma određivanja izdržavanja iz člana 160. Porodičnog zakona, te pravilnom ocenom potreba maloletnog deteta, standarda roditelja i mogućnosti tuženog, kao i ocenom svih okolnosti konkretnog slučaja. Potrebe maloletne M.L., kao i imovinske i druge okolnosti na strani zakonske zastupnice koje su takođe od značaja za utvrđenje obaveze izdržavanja maloletne tužilje su potpuno i pravilno utvrđene, pa je drugostepeni sud pravilno zaključio da će dosuđenim iznosom od 10.000,00 dinara, uz doprinos koji izdržavanju maloletne M. daje majka, potrebe maloletne tužilje u potpunosti biti zadovoljene. Imajući u vidu smisao odredbe člana 162. Stav 2. Porodičnog zakona, te prihode i ukupne imovinske prilike tuženog, kao i njegovo zdravstveno stanje, dosuđivanje izdržavanja u većem iznosu bi, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ugrozilo njegovu egzistenciju, pa je u preostalom delu iznos koji je potreban za izdržavanje maloletne tužilje dužna da obezbedi majka, s obzirom da je obaveza roditelja da izdržavaju decu zajednička. Za svoju odluku u pogledu visine očevog doprinosa za izdržavanje maloletne M. drugostepeni sud je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, dao jasne, potpune i pravilne razloge, koje prihvata i revizijski sud.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane drugostepene odluke, Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbio kao neosnovanu.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.