U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca M.L. iz B., čiji je punomoćnik LJ.P., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije, Bezbednosno-informativne agencije iz Beograda, koju zastupa Republički javni pravobranilac iz Beograda, radi poništaja sporazuma, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3846/12 od 03.04.2015. godine, u sednici održanoj 09.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3846/12 od 03.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1184/11 od 16.07.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi sporazum o prestanku radnog odnosa od 09.12.2010. godine potpisan od strane tužioca i tuženog i da tužioca vrati u stalni radni odnos na radno mesto iz člana 81. radni broj 28 Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta BIA D.T. br. 01-3869 od 21.04.2009. godine sa zvanjem savetnika kao i da tužiocu naknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tuženu i da tužiocu obračuna i isplati zaradu shodno njegovom radnom mestu počev od 09.12.2010. godine kao neuredna. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene da se obaveže tužilac da joj naknadi troškove postupka od 75.750,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3846/12 od 03.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od 15.11.1988. do 09.12.2010. godine bio u stalnom radnom odnosu kod tužene na radnom mestu iz člana 81. redni broj 28 Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta BIA i imao zvanje glavnog savetnika. Radni odnos prestao mu je zaključenjem sporazuma o prestanku radnog odnosa od 09.12.2010. godine koji je zaveden pod brojem 03-4183 potpisan od strane tužioca i tuženog. Tužilac je pre otkaza bio kod direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija kom prilikom je pokazao službenu legitimaciju BIA, pozvao se na direktora Agencije S.V. u nameri da reši svoj privatni problem u vezi njegovog rođaka koji je trebalo da bude pozvan na izdržavanje kazne. O ovome je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija sačinila dopis koji je uputila BIA. S obzirom da ovakvo ponašanje tužioca predstavlja težu povredu radne dužnosti za koju je jedno od zaprećenih mera prestanak radnog odnosa, tužilac je od strane svojih pretpostavljenih pozvan na razgovor na kome mu je ponuđeno potpisivanje sporazumnog raskida radnog odnosa umesto vođenja disciplinskog postupka protiv njega zbog učinjene povrede. Tužilac je odabrao opciju potpisivanja sporazuma sa tuženim.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj ovako zaključenog sporazuma.

Neosnovano se u reviziji tužilac poziva da je prilikom zaključenja ovog sporazuma na strani tužioca postojale mane volje (zabluda i pretnja).

Pretnja poslodavca da će protiv radnika biti pokrenut krivični ili disciplinski postupak ukoliko mu radni odnos ne prestane uz njegovu saglasnost nema značaj pretnje iz člana 60. ZOO ni zablude iz člana 61. ZOO pa se ne radi o mani volje koja izjavu radnika da želi da raskine radni odnos odnosno sporazum o prestanku radnog odnosa čini ništavim.

Kako se u reviziji ponavljaju žalbeni navodi pravilno ocenjeni od drugostepenog suda to je izostavljeno detaljnije obrazlaganje odluke i odlučeno na osnovu člana 405. stav 2. ZPP kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.