Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje G.K. iz B., čiji je punomoćnik Z.Č., advokat iz B., protiv tuženog I. a.d. iz B., u restrukturiranju, čiji je punomoćnik D.J., advokat iz B., radi isplate, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 31/15 od 13.05.2015. godine i o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4142/13 od 04.12.2014. godine, u sednici održanoj 02.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 31/15 od 13.05.2015. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4142/13 od 04.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4142/13 od 04.12.2014. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3367/11 od 07.03.2013. godine, kojim je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništav Sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza po osnovu rada od 24.12.2009. godine, te kojom je odbijen, kao preuranjen, tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da joj na ime neisplaćenih zarada u periodu od jula do decembra 2009. godine plati ukupno 150.826,44 dinara sa pripadajućom kamatom na pojedinačne mesečne iznose (bliže određene stavom drugim izreke), te tužilja obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 42.400,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi novog tumačenja prava u interesu ravnopravnosti građana (član 395. ZPP).

Rešenjem R4 31/15 od 13.05.2015. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odluči o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. ZPP, nalazeći da za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Tužilja je protiv rešenja drugostepenog suda izjavila žalbu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. istog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što i žalbu tužilje čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385.ZPP).

Protiv odluka drugostepenog suda, odnosno protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP). Kako je u konkretnom slučaju, tužilja protiv rešenja drugostepenog suda izjavila žalbu, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispunjenost uslova za izuzetno dozvoljenu reviziju, primenom člana 395. ZPP, ceni apelacioni sud, pa kako u konkretnom slučaju Apelacioni sud u Beogradu nije predložio odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, to je Vrhovni kasacioni sud, ispitujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, našao da je revizija nedozvoljena.

Naime, tužba radi utvrđenja ništavosti Sporazuma i radi isplate, podneta je 18.07.2011. godine, a pravnosnažna presuda je doneta 04.12.2014. godine. Pobijani deo pravnosnažne presude je 150.826,44 dinara.

Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 439. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Odredbom člana 394. stav 2. ZPP, a u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 439. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da je pobijana vrednost predmeta spora 150.826,44 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 394. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.