.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 788/2015
18.11.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović, Marine Govedarica, Ljubice Milutinović i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca D.U. iz K., čiji je punomoćnik J.L., advokat iz K., protiv tuženog N.m.K. iz K., čiji je punomoćnik J.P., advokat iz K., radi poništaja odluke, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1845/14 od 19.12.2014. godine, na sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1845/14 od 19.12.2014. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1845/14 od 19.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Kikindi, presudom P1 86/2013 od 03.04.2014. godine, odbio je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonita odluka direktora tuženog broj 154-2/1 od 24.12.2012. godine i odluka Upravnog odbora tuženog broj 40 od 14.03.2013. godine i obaveže tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate (stav prvi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove postupka u iznosu od 88.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.04.2014. godine pa do isplate (stav drugi izreke).
Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž1 1845/14 od 19.12.2014. godine, odbio je žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Kikindi P1 86/2013 od 03.04.2014. godine (stav prvi izreke). Odbio je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano, da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tužioca iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP. Osporene odluke donete na osnovu člana 88. Kolektivnog ugovora tuženog, kojim je između ostalog propisano, da se pojedinačna plata može umanjiti do 10% na osnovu rezultata rada, kao i kriterijumi za umanjenje (kvalitet obavljenog posla, blagovremenost obavljenog posla, obim izvršenog posla i odnos prema radnim obavezama). Pobijana presuda je saglasna postojećoj sudskoj praksi ovog suda. Odluka Okružnog suda u Nišu, priložena uz reviziju, usled razlike u činjeničnom osnovu nije razlog za prihvatanje revizije kao izuzetno dozvoljene i radi ujednačavanja sudske prakse.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, pa je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je 07.06.2013. godine podneo tužbu protiv tuženog. Predmet tužbenog zahteva je poništaj kao nezakonite odluke tuženog broj 154-2/1 od 24.12.2012. godine (kojom je tužiocu kao kustosu umetničkog odeljenja tuženog na osnovu obima izvršenog posla u toku 2012. godine, a na osnovu Izveštaja o radu umetničkog odeljenja za 2012. godinu u odnosu na Plan rada umetničkog odeljenja za 2012. godinu, umanjena decembarska plata za 10% na osnovu rezultata rada) i odluke Upravnog odbora tuženog broj 40 od 14.03.2013. godine (kojom je odbijen kao neosnovan prigovor tužioca broj 13 od 23.01.2013. godine i potvrđena odluka tuženog broj 154-2/1 od 24.12.2012. godine).
Odredbom člana 441. ZPP, je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Prema tome, polazeći od prirode predmeta spora, da je predmet tužbenog zahteva poništaj kao nezakonitih odluka tuženog koje se odnose na umanjenje zarade, a ne radi se o parnici iz radnog odnosa u sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, to revizija tužioca nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 441. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
