Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca R.T., iz B., čiji je punomoćnik N.T., advokat iz B., protiv tuženog Privrednog društva T.S. iz B., čiji je punomoćnik D.K., advokat iz B., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 981/2014 od 19.11.2014. godine, i o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 br. 88/15 od 10.09.2015. godine, u sednici veća od 17.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

I ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 981/2014 od 19.11.2014. godine.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4. 88/15 od 10.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 4035/12 od 01.10.2013. godine stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati 312.451,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.08.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 29.020,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 981/2014 od 19.11.2014. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu isplati 312.451,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.08.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 107.098,00 dinara. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati 44.098,00 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i potrebe ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Tužilac je preko punomoćnika podneo odgovor na reviziju.

Apelacioni sud u Beogradu je dana 10.09.2015. godine doneo rešenje R4 br. 88/15, da je nedopuštena revizija tuženog izjavljena protiv drugostepene presude.

Protiv navedenog rešenja, tuženi je preko punomoćnika izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost žalbe u smislu čl. 385. stav 1. i 411. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i utvrdio da žalba tuženog nije dozvoljena.

Tužba u ovom postupku podneta je 09.09.2011. godine, dakle pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, stupio na snagu 01.02.2012. godine), koji članom 404. stav 3. propisuje mogućnost izjavljivanja žalbe protiv rešenja apelacionog suda kojim se ne dozvoljava revizija.

Odredbom člana 411. ranijeg ZPP, koji se u ovom postupku primenjuje, nije propisano da će se u postupku povodom revizije shodno primenjivati i odredbe člana 385. ZPP, niti je članom 395. ZPP propisana mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenja apelacionog suda o izuzetnoj dozvoljenosti revizije. Stoga žalba protiv pobijanog rešenja nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga Vrhoni kasacioni sud je odlučio kao u stavu II izreke, na osnovu čl. 385, 395. i 411. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije su smislu člana 401. stav 2. ZPP i utvrdio da revizije, tuženog nije dozvoljena.

Tužba radi isplate iznosa od 312.451,70 dinara podneta je 07.09.2011. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 19.11.2014. godine.

Budući da je pobijana drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), na revizijski cenzus primenjuje se odredba člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, kojom je propisano da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu I izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.