Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilje A.Ć. iz K., koju zastupa punomoćnik R.J.1, advokat iz K., protiv tuženog DOO Ž. iz K., koga zastupa punomoćnik R.J.2, advokat iz K., radi naknade štete zbog gubitka zarade i rente, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1310/14 od 19. novembra 2014. godine, u sednici veća održanoj 25.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1310/14 od 19. novembra 2014. godine u stavu prvom i u pogledu odluke o troškovima i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru-Sudska jedinica u Kuli P1 536/12 od 19. novembra 2013. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je na ime naknade materijalne štete, izgubljene zarade za period od septembra 2009. godine pa zaključno sa novembrom 2013. godine dosuđen ukupni iznos od 347.853,97 dinara sa mesečnim sumama bliže opredeljenim u tom delu izreke i da joj na ime rente plaća mesečno 7.421,23 dinara počev od 01.12.2013. godine pa dok za to traju zakonski uslovi.

Pobijanom drugostepenom presudom preinačena je prvostepena presuda u tom delu i tužbeni zahtev je odbijen uz obavezu tužilje da tuženom na ime troškova spora isplati 61.627,14 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.

Tužilja (zaposlena kod tuženog) je 15.05.2007. godine pretrpela tešku telesnu povredu. U posebnoj parnici koja je pravnosnažno okončana presudom II- 4-P1. 226/10 usvojen je delimično njen tužbeni zahtev radi naknade nematerijalne štete i u toj parnici je pitanje odgovornosti tuženog definitivno raspravljeno. Kao rezultat pretrpljene telesne povrede kod nje je nastupilo smanjenje radne sposobnosti za 30%. Prvostepeni sud joj je za period od 2009-2013. godine dosudio naknadu štete zbog gubitka u zaradi, a od momenta prvostepenog presuđenja, pa ubuduće rentu zbog gubitka zarade.

Preinačujući prvostepenu presudu drugostepeni sud smatra da tužilja nema pravo na naknadu za oba vida štete jer tokom postupka ''nije predlagala dokaze na okolnost da je nakon prestanka radnog odnosa kod tuženog imala mogućnost za novo zaposlenje niti dokaze da je za nju umanjena radna sposobnost sprečila u zasnivanju radnog odnosa. Sama okolnost da je radna sposobnost tužilje umanjena za 30% nije dovoljan osnov za ostvarenje prava na naknadu u obliku novčane rente''.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Zaposlena je pretrpela povredu na radu i poslodavac je dužan da joj naknadi štetu u skladu sa zakonom (ZOO) po članu 164. Zakona o radu.

Naknada štete za izostalu zaradu, dok traje lečenje i odsustvo sa rada određuje se prema visini negativne razlike između naknade zarade za vreme privremene nesposobnosti za rad i zarade i drugih ličnih primanja koja bi zaposleni ostvario da je u tom periodu radio. Po prestanku radnog odnosa kod tuženog, naknada se ravna prema visini negativne razlike između zarade odnosno drugih ličnih primanja koje zaposleni ostvaruje ako radi kod drugog poslodavca (ili ne ostvaruje uopšte) i zarade odnosno drugih ličnih primanja koje bi ostvario da do povrede ili profesionalne bolesti nije došlo. Šteta je sukcesivna i zato se dospela šteta otklanja jednokratnom naknadom, a buduća rentom (čl. 195. u vezi člana 188. ZOO). Materijalna šteta se ne izjednačava sa procentom gubitka radne sposobnosti.

Pitanje osnova odgovornosti raspravljano je ranijom pravnosnažnom sudskom odlukom.

Tužilja nije dužna da dokazuje (na njoj ne leži teret dokazivanja) da je posle prestanka radnog odnosa po volji poslodavca – tuženog imala mogućnost za novo zaposlenje. Teret dokazivanja da se tužilja sa preostalom radnom sposobnošću mogla zaposliti leži na poslodavcu, jer je on štetu prouzrokovao.

Nije bilo uslova za preinačenje presude jer drugostepeni sud zbog pogrešnog pravnog stava nije ocenio žalbene navode u pogledu visine dosuđene naknade materijalne štete.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.