Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u stavu prvom i trećem izreke tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi T.P. je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14) i ocenio da revizija u delu kojim se pobija stav prvi drugostepene odluke nije osnovana, a da u delu kojim se pobija stav treći revizija nije dozvoljena.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti a nema ni drugih bitnih povreda iz člana 374. stav 1. istog Zakona, učinjenih u postupku pred dugostepenim sudom, na koje revident neosnovano ukazuje. Neosnovano se revizijom ukazuje i na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 11. Zakona o parničnom postupku, jer je u konkretnom slučaju veće drugostepenog suda, u skladu sa odredbom člana 383. stav 1. ZPP, o žalbama stranaka izjavljenim protiv prvostepene presude odlučilo bez rasprave. Osim toga, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, na koje revident takođe ukazuje, prema odredbi člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku nije razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao investitor sa tuženima P.V. i G.V. kao suinvestitorima 12.11.2008. godine zaključio i pred Opštinskim sudom u Čajetini pod Ov br. 2431/08 overio ugovor o udruživanju sredstava za izgradnju građevinskog objekta, kojim su se ugovarači između ostalog obavezali da će u roku od tri dana od pribavljanja odobrenja za gradnju zaključiti ugovor kojim će se udružiti radi zajedničke izgradnje stambenog objekta na k.p. … K.O. Č., čiji su korisnici tuženi P.V. i G.V.. Tužilac se navedenim ugovorom obavezao da će organizovati izgradnju stambene zgrade na navedenoj parceli tako što će o svom trošku pribaviti odobrenje za gradnju, izraditi projekat, zaključiti ugovor o uređenju gradskog građevinskog zemljišta, snositi troškove zaključenja ugovora i pribavljanja dokumentacije, kao i troškove uređenja građevinskog zemljišta i sve druge troškove koji eventualno nastanu, te da će o svom trošku izgraditi novu stambenu zgradu na parceli čiji su korisnici tuženi P.V. i G.V.. Prema odredbama navedenog ugovora, na ime svog učešća u vidu ulaganja parcele … K.O. Č. trebalo je da ovi tuženi u svojinu steknu dva apartmana u prizemlju zgrade u ukupnoj površini od oko 70 – 75 m2 površine budućeg objekta. Tuženima P.V. i G.V. kao investitorima je rešenjem Opštinske uprave Čajetina – Odsek za građevinsko zemljište, puteve i investicije, urbanizam i imovinskopravne poslove broj 351-109/09-03 od 10.06.2009. godine izdato odobrenje za izgradnju poslovno stambenog objekta na k.p. … K.O. Č., a ugovorom zaključenim sa Fondom za građevinsko zemljišta, puteve i investicije Opštine Čajetina investitori su solidarno obavezani da na ime naknade za uređivanje građevinskog zemljišta isplate 2.958.089,00 dinara, a ovaj iznos je prema priloženoj priznanici dana 24.06.2009. godine platio tužilac. Gradnja objekta započeta je krajem 2008. godine, a radovi obustavljeni u julu 2011. godine. Vrednost radova izvedenih do trenutka kada je gradnja obustavljena iznosila je 35.000 evra. Gradnja je nastavljena tako što su sredstva za izvođenje radova obezbedili tuženi i njegova sestra D.V.. Iz priznanice sačinjene 15.05.2011. godine utvrđeno je da je D.V., na ime gradnje pet apartmana, koji su predmet pobijanih ugovora o kupoprodaji, isplatila iznos od 336.000 evra. Pored gotovog novca u iznosu od 336.000 evra, kojim je finansirana izgradnja apartmana, tuženi T.P. i njegova sestra su tokom izgradnje obezbedili i građevinski materijal i opremu, čija vrednost nije uračunata u kupoprodajnu cenu spornih apartmana. Kao investitori objekta na k.p. … K.O. Č. tuženi P.V. i G.V. su u svojstvu prodavaca sa tuženim T.P. kao kupcem zaključili pet spornih ugovora o kupoprodaji stambenih jedinica u navedenom objektu, sa aneksima ugovora, a potpisi ugovornih strana overeni su pred Osnovnim sudom u Užicu, Sudska jedinica u Čajetini. Ugovorima je konstatovano da su prodavci do dana zaključenja ugovora u celosti izmireni u pogledu iznosa kupoprodajne cene i da su novcem primljenim na ime cene finansirali gradnju objekta i apartmana koji su predmet kupoprodaje. Ugovorne strane su naknadno, radi upodobljavanja ugovora sa podacima uknjiženim u katastarskom operatu KO Č. i uknjižbe kupca, zaključile i pred sudom overile anekse spornih ugovora. Rešenjem Opštinske uprave Čajetina od 29.02.2012. godine, na zahtev tuženih G.V i P.V. za navedeni objekat je naknadno izdata građevinska i upotrebna dozvola. Na osnovu navedenih ugovora tuženi T.P. upisan je kao vlasnik prava svojine od pet stambenih jedinica, u objektu koji se nalazi na k.p. … K.O. Č., upisanom u list nepokretnosti broj … K.O. Č..

Polazeći od ovako utvrđenih činjenica, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo sadržano u odredbama člana 47., 52. i 103. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti spornih ugovora i pravilno odlučili odbijanjem tužbenog zahteva. Razloge koje su za svoje odluke dali nižestepeni sudovi kao jasne i pravilne u svemu prihvata i revizijski sud.

Pobijanom odlukom je pravilno ocenjeno da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti spornih ugovora o kupoprodaji jer su u konkretnom slučaju ispunjeni svi zakonom predviđeni uslovi za nastanak punovažnih ugovora koji se tiču saglasnosti volja, predmeta i osnova ugovora i zakonom propisane forme. Ugovori o kupoprodaji koji su predmet ovog spora sačinjeni su u zakonom propisanoj formi iz člana 4. stav 1. i 2. Zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br.42/98, 111/09), važećeg u vreme zaključenja ugovora, sadrže neophodne elemente ugovora o kupoprodaji propisane članom 458. – 466. Zakona o obligacionim odnosima, predmet ugovora je moguć, dopušten i određen a obaveze stranaka imaju dopušten osnov koji nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 47., 52. i 103. Zakona o obligacionim odnosima za utvrđenje ništavosti ugovora, niti je među ugovornim stranama postojao nesporazum o pravnoj prirodi, osnovu i predmetu obaveze usled čega ugovor ne bi ni nastao.

Neosnovano se revizijom ukazuje i da su nižestepeni sudovi pogrešno cenili značaj izjave tuženih P.V. i G.V., koji su tokom postupka priznali tužbeni zahtev. Kako su u ovom slučaju tuženi jedinstveni suparničari u smislu člana 204. Zakona o parničnom postupku, jer se zbog prirode spora (utvrđenje ništavosti ugovora), ovaj spor može rešiti samo na jednak način prema svim ugovornim stranama, okolnost da su dvoje, od ukupno troje tuženih lica, priznali tužbeni zahtev nije razlog za drugačiju odluku suda o tužbenom zahtevu. Nižestepeni sudovi su pravilno ocenili i pravnu prirodu ugovora o udruživanju sredstava za izgradnju građevinskog objekta Ov 2431/08 od 12.11.2008. godine, nalazeći da se prema sadržini i prirodi ovog pravnog posla radi o predugovoru, kojim su se ugovorne strane u smislu 45. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima, obavezale na zaključenje glavnog ugovora. Međutim, glavni ugovor nije zaključen, niti je i jedna od ugovornih strana sudski zahtevala zaključenje glavnog ugovora, u smislu čl. 45. st. 4. i 5. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu da tužilac pravni interes za podnošenje tužbe u ovoj parnici zasniva upravo na činjenici da je kao suinvestitor sa tuženima P.V. i G.V. zaključio ugovor Ov 2431/08 od 12.11.2008. godine, prema kojem je trebalo da stekne svojinu na objektu sagrađenom na k.p. … K.O. Č., nije bilo smetnji da nižestepeni sudovi ispitaju i ocene pravnu prirodu i dejstvo navedenog ugovora, niti je ovim prekoračen tužbeni zahtev, dok suprotni navodi revizije nisu osnovani. Navodi revidenta kojima se ukazuje da prodavcima nije isplaćena kupoprodajna cena takođe nisu od uticaja, jer neplaćanje ugovorene cene ne čini ugovor ništavim. Neispunjenje ugovorene obaveze plaćanja cene, prema odredbi člana 124. ZOO, predstavlja razlog za raskid ugovora koji mogu tražiti samo ugovorne strane, ali ne i tužilac kao treće lice.

Kako se ni ostalim navodima revidenta ne dovodi u pitanje zakonitost i pravilnost pobijane odluke, revizija je odbijena kao neosnovana.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilac nema pravni interes da pobija drugostepenu presudu u delu kojim je odbačena žalba tuženih, izjavljena protiv prvostepene presude, zbog čega je primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 4. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.