U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca S.T. iz R., Ulica …, čiji je punomoćnik G.P., advokat iz R., Ulica …, protiv tuženog ATD P. AD iz B., čiji je punomoćnik S.G., advokat iz B., Ulica …, radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3064/13 od 27.11.2014. godine, u sednici održanoj 02.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3064/13 od 27.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Raški P1 1031/11 od 09.07.2013. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa za period od 01.12.2009. godine do 28.08.2010. godine isplati 1.173.347,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, a sve bliže navedeno u izreci. Stavom drugim izreke, ništi se rešenje zamenika generalnog direktora tuženog broj 85K od 27.07.2011. godine i nalaže tuženom da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa za period od 03.08.2011. godine do 31.01.2013. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a sve bliže određeno u izreci. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove od 302.816,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3064/13 od 27.11.2014. godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje zamenika generalnog direktora tuženog broj 85K od 27.07.2011. godine i naloži tuženom da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa za period od 03.08.2011. godine do 31.01.2013. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a sve bliže označeno u izreci, dok je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 156.408,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju i to protiv stava drugog izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom delimičnom presudom Opštinskog suda u Raški P1 290/02 od 30.06.2006. godine poništeno je rešenje direktora tuženog broj 12866 od 27.12.2000. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos zaključno sa 31.12.2000. godine i tuženom je naloženo da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi. U toku izvršenja navedene presude tužilac je 28.08.2010. godine vraćen na posao, a po ugovoru o radu broj 699K od 17.08.2010. godine i to na radno mesto šefa prodaje u hotelu P. na K. Rešenjem tuženog broj 85K od 27.07.2011. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, s obzirom da je proglašen tehnološkim viškom, zbog organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog. Naime, izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog broj 71K od 08.07.2011. godine, između ostalog je utvrđeno da se u hotelu P. na K. brišu poslovi šefa prodaje. Upravni odbor tuženog je na sednici održanoj 20.07.2011. godine doneo odluku broj 324 kojom je utvrdio da će zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom 8 od 61 zaposlenih na neodređeno vreme. Tuženi nije bio u mogućnosti da tužiocu obezbedi neko od prava propisanih zakonom, odnosno nije bilo mogućnosti da tužilac bude raspoređen na drugo radno mesto, zbog čega je proglašen tehnološkim viškom i tuženi mu je isplatio otpremninu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se poništi rešenje tužene od 27.07.2011. godine i da se naloži tuženom da tužioca vrati u radni odnos i rasporedi na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, kao i da mu naknadi štetu.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Ispitujući zakonitost spornog rešenja od 27.07.2011. godine, drugostepeni sud je pravilno zaključio da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu, jer je kod tuženog poslodavca došlo do tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, zbog čega je doneta izmena i dopuna Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tužene od 08.07.2011. godine kojim je predviđeno da je prestala potreba za radnim mestom šefa prodaje u hotelu P. na K. Saglasno navedenom, kako je pravilno utvrđeno da je ukinuto radno mesto na kojem je tužilac bio raspoređen, to nije bilo mesta primeni kriterijuma za određivanje viška zaposlenih. Ovo sa razloga, što predviđeni kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih se primenjuju samo u situaciji kada je potrebno od više izvršilaca na jednom radnom mestu da se odredi koja lica predstavljaju višak. Stoga, tuženi nije bio u obavezi da primeni predviđene kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, jer je ukinuto radno mesto na kojem je tužilac bio raspoređen, a kako nije bilo mogućnosti da tužilac bude raspoređen na drugo radno mesto, to je proglašen tehnološkim viškom i tuženi mu je isplatio otpremninu. Imajući u vidu da je tuženi u potpunosti sproveo postupak u skladu sa zakonom, to je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu usled prestanka potrebe za njegovim radom, a na osnovu odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu.

Na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.