Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog A.C., advokat V.D.-Ć., u smislu člana 485. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu presudu tako što će okrivljenog A.C. osuditi za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ i istovremeno ga osloboditi od kazne jer je otkrio lice od koga je nabavljao drogu, ili mu izreći blažu sankciju po vrsti i visini, ili eventualno ukinuti pobijanu presudu i predmet vratiti na ponovni postupak istom sudu, ali drugom veću.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog A.C., smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog A.C. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je istom optužba prekoračena, s obzirom na to da se izreka pobijane presude bitno razlikuje od „uređene optužnice“, što se prvenstveno odnosi na činjenicu navodnog posredovanja okrivljenog A.C. u kupovini opojne droge od lica koje drugostepeni sud identifikuje pod nadimkom „D.“, a u optužnom aktu je to „neidentifikovano lice“, kao i činjenice navodne prodaje i razmene opojne droge od strane ovog okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi sledeće:

Izrekom pobijane presude okrivljeni A.C. oglašen krivim da je zajedno sa okrivljenim M.S. izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a naime da su „u periodu od decembra meseca 2012. godine do 25.10.2013. godine zajedničkim delovanjem neovlašćeno stavili u promet opojnu drogu na drugi način, odnosno razmenom, a okrivljeni A.C. neovlašćeno prodao supstancu proglašenu za opojnu drogu i posredovao u kupovini opojne droge...i to tako što je okrivljeni C. u više navrata posredujući u kupovini opojne droge heroin između okrivljenog S., kao kupca i lica pod nadimkom “D.“, kao prodavca odlazio u Beograd i od istog lica nabavljao opojnu drogu heroin za novac koji mu je davao okrivljeni S. u količini od 15 do 20 grama koju je prenosio do Užica i predavao okrivljenom S., pa je okrivljeni C. u ugostiteljskom objektu „B.“, prodao manju količinu opojne droge heroin svedoku N.B. koji mu je dao novac za opojnu drogu, vršeći i razmenu opojne droge, tako što su okrivljeni S. i C. 26.08.2013. godine sa licem pod nadimkom „Č.“ razmenili šest manjih paketića opojne droge heroin težine oko 1 gram za pet manjih pakovanja opojne droge heroin težine oko 1 gram boljeg kvaliteta....da bi 25.10.2013. godine kupili za sopstvene potrebe oko 25 grama opojne droge heroin...da bi istog dana bili zaustavljeni od strane policijskih službenika...gde je nakon izvršenog pregleda vozila pronađena prikrivena najlonska kesa u kojoj se nalazilo pet manjih najlonskih kesa opojne droge heroin neto mase 22,79 grama, koju je neovlašćeno držao u manjoj količini za sopstvenu upotrebu okrivljeni M.S., a nakon izvršenog pregleda odeće kod okrivljenog C. u zadnjem džepu pantalona pronađena je jedna najlonska kesica sa 0,57 grama opojne droge heroin koju je neovlašćeno držao u manjoj količini za sopstvenu upotrebu okrivljeni C.

Izmenjenim optužnim aktom okrivljenima A.C. i M.S. je stavljeno na teret da su izvršili krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a naime da su „u periodu od decembra meseca 2012. godine do 25.10.2013. godine neovlašćeno prodavali supstance koje su proglašene za opojnu drogu, a okrivljeni C. je posredovao u kupovini opojne droge i to tako što je okrivljeni C. u više navrata, po prethodnom dogovoru sa okrivljenim S., posredujući u kupovini opojne droge heroin između okrivljenog S. kao kupca i lica čiji identitet za sada nije utvrđen kao prodavca odlazio u Beograd i nabavljao opojnu drogu za novac koji mu je davao okrivljeni S. u količni od 15 do 20 grama, koju je prenosio do Užica i predavao okrivljenom S., te potom istu opojnu drogu prodavali licima na području grada Užica, pa je tako okrivljeni C. u više navrata u ugostiteljskom objektu „B.“ prodavao manje količine opojne droge heroin svedoku N.B. ...te da su okrivljeni vršili razmenu opojne droge, pa su tako dana 26.08.2013. godine sa licem po nadimkom Č. razmenili šest manjih pakovanja opojne droge heroin težine oko 1 gram za pet manjih pakovanja opojne droge heroin težine oko 1 gram boljeg kvaliteta....te da su dana 25.10.2013. godine od lica čiji identitet za sada nije poznat kupili radi neovlašćene prodaje oko 25 grama opojne droge heroin koju su potom neovlašćeno držali i prenosili u manjoj količini i deo iskoristili za sopstvene potrebe....a kada su zaustavljeni od strane policijskih službenika pregledom vozila....kod okrivljenog C. u zadnjem džepu pantalona pronađena je najlonska kesa sa 0,57 grama opojne droge heroin koju je neovlašćeno držao u manjoj količini za sopstvene potrebe okrivljeni C.“

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, u izreci pobijane presude su obuhvaćene sve radnje izvršenja koje su okrivljenom A.C. stavljene na teret i izmenjenim optužnim aktom, odnosno da je u kritičnom vremenskom periodu posredovao u kupovini opojne droge, prodavao manje količine opojne droge, vršio razmenu opojne droge zajedno sa okrivljenim M.S., kupio zajedno sa okrivljenim M.S. opojnu drogu koju su u manjoj količini iskoristili za sopstvene potrebe, te neovlašćeno držao manju količinu opojne droge heroin, pri čemu je drugostepeni sud u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem tokom postupka izmenio optužni akt, pri čemu, po nalaženju ovog suda izmenama i preciziranjem pojedinih detalja u izreci pobijane presude, drugostepeni sud je ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva. Svakako ne može se smatrati prekoračenjem optužbe u smislu člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako to neosnovano u zahtevu branilac ističe, činjenica da je, s obzirom na to da je tokom postupka utvrđen identitet lica koje u optužnom aktu nije bilo određeno, kao lice pod nadimkom „D.“, sud u tom smislu izmenio optužni akt.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.C. ističe da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izreka pobijane presude nejasna i nerazumljiva, da su u presudi dati razlozi koji su protivrečni izreci i da se ne zna na osnovu čega je drugostepeni sud našao da je okrivljeni A.C. kriv baš za predmetno delo zbog koga mu je izrekao tako veliku kaznu. Pored toga branilac navodi da je drugostepeni sud postupao po neurednom, proizvoljnom i paušalnom optužnom aktu, te da je ostalo neodređeno vreme izvršenja krivičnog dela, kao i količina opojne droge koja je navodno kupovana, prodavana i razmenjivana.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da je izreka pobijane presude nerazumljiva, da su razlozi dati u istoj protivrečni izreci, odnosno ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog ističe i to da je drugostepeni sud činjenično stanje zasnovao na prvoj izjavi okrivljenog M.S. datoj pred policijom, ali da iz kasnije izjave ovog okrivljenog, kao i iz odbrane okrivljenog A.C. proizilazi drugačije činjenično stanje, vezano za to iz kojih razloga je A.C. odlazio u Beograd i sastajao se sa licem pod nadimkom „D.“, te da ne postoji nijedan dokaz o posredovanju u kupoprodaji u spornom periodu kako to pogrešno zaključuje drugostepeni sud. Branilac ističe i da je pogrešan zaključak drugostepenog suda da je okrivljeni A.C. svedoku N.B. prodao opojnu drogu heroin kako je oglašen krivim, jer iz činjeničnog stanja proizilazi da okrivljeni A.C. nije tražio novac od okrivljenog N.B. povodom njihovog zajedničkog uživanja opojne droge kritičnom prilikom. Nadalje, branilac navodi da je nejasan i zaključak drugostepenog suda je okrivljeni A.C. „stavljao u promet-razmenjivao opojnu drogu“, jer u konkretnom slučaju nije postojala nikakva naknada i protivusluga, pa se u tom davanju nisu stekli svi elementi pravnog posla razmene. Zbog svega navedenog branilac smatra da je jedino tokom postupka utvrđeno da je okrivljeni A.C. držao 0,57 grama opojne droge heroin za sopstvene potrebe.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog A.C. osporava ocenu izvedenih dokaza tokom postupka i utvrđeno činjenično stanje u pobijanoj presudi.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog A.C. u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                           Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                       Janko Lazarević,s.r.