Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 822/15 od 22.12.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i žalba branioca okrivljenog LJ.S., advokata S.N. i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K 6341/2011 od 15.09.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog LJ.S., advokat S.N. zbog povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pravnosnažne presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog LJ.S., advokata S.N., je osnovan.

Branilac okrivljenog LJ.S. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja ukazuje na povredu krivičnog zakona ne konkretizujući koja povreda zakona iz člana 439. tač. 1, 2. ili pak 3. je pravnosnažnim presudama učinjena na štetu okrivljenog, a iz obrazloženja zahteva i navoda da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, isticanjem da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, zbog čega nije mogao biti oglašen krivim da je na mah izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 5. u vezi stava 1. KZ, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev osnovano podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Naime, odredbom člana 121. stav 5. u vezi stava 1. KZ propisano je da će se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine kazniti onaj ko delo iz tog stava učini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane povređenog.

Odredbom člana 19. stav 1. KZ propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani, dok je stavom 2. navedenog člana propisano da je nužna odbrana ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravni napad.

Sledstveno citiranim zakonskim odredbama jedna od razlika od značaja za ocenu suda da li je učinilac krivičnog dela postupao na mah ili pak u nužnoj odbrani, odnosno u granicama prekoračenja iste ogleda se u tome da li je učinilac radnje izvršenja dela preduzeo odbijajući istovremeni protivpravni napad ili nakon što je napad prestao, budući da, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, učinilac krivičnog dela može postupati na mah isključivo ukoliko je radnju izvršenja krivičnog dela preduzeo nakon prestanka napada, a ne i u trenutku dok napad traje, jer u tom slučaju učinilac od sebe odbija istovremeni protivpravni napad i sledstveno tome postupa u nužnoj odbrani ili pak u granicama prekoračenja iste.

Kako je sud izrekom pravnosnažne presude okrivljenog LJ.S. oglasio krivim da je kritičnog dana u stanju bitno smanjene uračunljivosti, a usled jake razdraženosti u koju je doveden bez svoje krivice, napadom od strane oštećenog G.G., teško telesno povredio oštećenog, svestan svog dela čije je izvršenje hteo i svestan da je to delo zabranjeno, na taj način, što je posle kraćeg verbalnog sukoba najpre oštećeni ušao u garažu okrivljenog, prišao okrivljenom i udario ga dva puta pesnicom, a onda jednom i kolenom u predelu stomaka, nakon čega je na zahtev okrivljenog izašao iz garaže u dvorište zgrade, gde je nastavljen verbalni sukob pa je oštećeni u jednom trenutku okrivljenog udario pesnicom u predelu čela, nakon čega je okrivljeni nožem udario oštećenog u predelu trbuha, kojom prilikom je oštećeni zadobio tešku telesnu povredu u vidu rane ubodine sa otvaranjem trbušne duplje, dakle, oglasio ga je krivim da je oštećenog teško telesno povredio nakon što ga je isti udario pesnicom u predelu čela iz čega proizilazi da postoji istovremenost napada i odbrane, koji napad traje sve vreme, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, za sada se ne može kao pravilan prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da je okrivljeni koji je star i lošeg zdravstvenog stanja, a oštećeni znatno mlađi kritičnom prilikom postupao na mah, na šta se osnovano podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ukazuje.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud kao osnovan usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog LJ.S., advokata S.N., pravnosnažne presude ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje koji će, imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, ponovnom ocenom utvrđenog činjeničnog stanja biti u mogućnosti da izvede pravilan pravni zaključak o tome da li je okrivljeni kritičnom prilikom postupao na mah ili pak u nužnoj odbrani, odnosno granicama prekoračenja iste.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                      Dragiša Đorđević,s.r.