.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 209/2016
15.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog O.M., zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog O.M., advokata D.H., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 3524/12 od 28.04.2015. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 185/15 od 07.10.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 15.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog O.M., advokata D.H., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 3524/12 od 28.04.2015. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kž1 185/15 od 07.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 3524/12 od 28.04.2015. godine, okrivljeni O.M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca. Tom presudom, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP dosuđen je imovinskopravni zahtev oštećene M.T. i okrivljeni je obavezan da u roku od šest meseci od dana pravnosnažnosti presude na ime dospelih obaveza za izdržavanje oštećene isplati iznos od 102.000,00 dinara na ruke oštećene M.T. Istom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, na ime troškova prethodno angažovanog branioca po službenoj dužnosti iznos od 10.500,00 dinara, troškove veštaku u iznosu od 9.036,68 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove punomoćnika oštećene advokata V.B., oštećenoj M.T. u iznosu od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 185/15 od 07.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog O.M. i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 3524/12 od 28.04.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog O.M., advokat D.H., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud isti usvoji i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.
Vrhovni kasacioni sud je nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog O.M., advokata D.H., dostavio Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog O.M., advokata D.H., je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, koju ne opredeljuje navođenjem konkretne povrede odredaba ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da okrivljeni zbog zdravstvenog stanja nije radno sposoban, zbog čega i nije bio u mogućnosti da plaća izdržavanje za svoju maloletnu ćerku, a koju činjenicu vezanu za radnu sposobnost okrivljenog je sud bio dužan da utvrdi, proizilazi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju krivičnog dela u pitanju.
Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog O.M. ocenio nedozvoljenim.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
