.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 213/2016
15.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković- Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog R.L., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.L., advokata A.Š., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 49/12 od 10.11.2015. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 6/2016 od 27.01.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 15.03.2016. godine, jednoglasno je, doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.L., advokata A.Š., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 49/12 od 10.11.2015. godine i Višeg suda u Subotici Kž1 6/2016 od 27.01.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici K 49/12 od 10.11.2015. godine, okrivljeni R.L. oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Tom presudom na osnovu odredbe člana 297. stav 5. KZ prema okrivljenom R.L. izrečena je mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom ''B'' kategorije u trajanju od šest meseci, dok je isti obavezan da na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka iznos od 140.494,32 dinara, a na ime troškova zastupanja oštećenog K.M. na ime naknade za rad njegovog punomoćnika, advokata M.P. iznos od 146.250,00 dinara, u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je odlučeno da troškovi prevođenja padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 6/2016 od 27.01.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog R.L., advokata A.Š. i presuda Osnovnog suda u Subotici K 49/12 od 10.11.2015. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 24.11.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog R.L., advokat A.Š., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.L., advokata A.Š. je neosnovan.
Branilac okrivljenog R.L., pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP u podnetom zahtevu navodi da sud radnje ovog okrivljenog nije mogao pravno kvalifikovati kao krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, isticanjem da tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je oštećeni kritičnom prilikom zadobio tešku telesnu povredu koja predstavlja kvalifikatornu okolnost osnovnog oblika predmetnog krivičnog dela, ukazivanjem da je medicinska dokumentacija koja se odnosi na kvalifikaciju telesne povrede koju je oštećeni zadobio kontradiktorna, obzirom da je u izveštaju Opšte bolnice u Subotici od 25.10.2010. godine, kada se predmetna saobraćajna nezgoda i dogodila konstatovano da je oštećeni kritičnom prilikom zadobio laku telesnu povredu u vidu nagnječenja levog kolena i levog kuka, da su sedam dana nakon povređivanja, nakon primenjene dijagnostičke metode – magnetne rezonance kod oštećenog konstatovane telesne povrede koje su kvalifikovane kao teške, a da su veštaci medicinske struke u svojim nalazima, kao iskazima datim na glavnom pretresu naveli da se na osnovu medicinske dokumentacije ne mogu izjasniti o vremenu nastanka teške telesne povrede, već da mogu samo da pretpostave da je ista nastala prilikom povređivanja u saobraćajnoj nezgodi, iz čega sve, po stavu branioca proizilazi da nije na pouzdan način utvrđena uzročno- posledična veza između radnje okrivljenog i nastupele posledice – teškog telesnog povređivanja oštećenog.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.
Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog R.L. isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, o čemu je na strani 3 poslednji pasus i strani 4 pasus prvi obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
