U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog R.H. i dr., zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.H., advokata S.M. i branioca okrivljenog S.S., advokata I.Č., podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K 24/2014 od 21.04.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 715/15 od 22.10.2015. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, dana 24.03.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

I ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.H., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K 24/2014 od 21.04.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 715/15 od 22.10.2015. godine, u odnosu na povredu Zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

II ODBIJA SE kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K 24/2014 od 21.04.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 715/2015 od 22.10.2015. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Čačku K 24/2014 od 21.04.2015. godine, okrivljeni S.S. i R.H., oglašeni su krivim i to: okrivljeni S.S., zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine, za krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine i za krivično delo ubistvo podstrekavanjem iz člana 113. u vezi člana 34. Krivičnog zakonika, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od devet godina, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.03.2011. godine pa do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene presudom K 24/2014 od 21.04.2015. godine i okrivljeni R.H., za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine i za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 15 godina, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 16 godina i 6 meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.10.2010. godine pa do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, ali najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene presudom K 24/2014 od 21.04.2015. godine. Istom presudom okrivljeni su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka plate i to okrivljeni S.S. iznos od 235.647,00 dinara, a okrivljeni R.H. iznos od 414.962,00 dinara, od čega na ime sudskog paušala svaki po 10.000,00 dinara, na ime troškova veštačenja od strane veštaka Z.L., veštaka balističara M.K., troškove veštačenja instituta za sudsku medicinu, veštaka obducenta i veštaka medicinske struke S.K., i na ime troškova za dolazak pet svedoka na glavne pretrese, na ime troškova sprovoda okrivljenih na glavne pretrese, svaki po 80.563,00 dinara, okrivljeni S.S. na ime troškova lečenja iznos od 145.084,00 dinara, okrivljeni R.H., na ime troškova sprovoda iz KPZ Niš u Viši sud u Novom Pazaru, na glavni pretres iznos od 14.574,00 dinara i na ime troškova branilaca postavljenih po službenoj dužnosti iznos od 404.962,00 dinara, uplatom na žiro račun Republike Srbije, Višeg suda u Čačku, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja. Oštećeni I.O. i S.O., su za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 715/15 od 22.10.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbi Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru i okrivljenog R.H., prvostepena presuda je preinačena samo u delu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenima za krivična dela za koja su oglašeni krivim prvostepenom presudom i to okrivljenom S.S. za krivično delo ubistvo podstrekavanjem iz člana 113. u vezi člana 34. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 11 godina, za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, uzeo kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i za krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, uzeo kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine, a okrivljenom R.H. za krivično delo ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika uzeo kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine, pa ih osudio i to: okrivljenog S.S. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 14 godina, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.03.2011. godine, a okrivljenog R.H. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.10.2010. godine, dok su u preostalom delu žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru i okrivljenog R.H. i žalba branioca okrivljenog S.S. odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena. Istom presudom odbačena je kao nedozvoljena žalba branioca okrivljenog R.H., advokata D.N. od 17.06.2015. godine, izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku K 24/2014 od 21.04.2015. godine. Okrivljeni S.S. je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka koji su nastali pred drugostepenim sudom u budžetska sredstva suda uplati iznos od 31.125,00 dinara u roku od 30 dana od dana donošenja presude, pod pretnjom izvršenja.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

Branilac okrivljenog R.H., advokat S.M., zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 3) i stav 2. istog člana ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe primenom člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, jer nije dokazano da je učinio delo za koje je optužen i zbog povrede ljudskih prava i sloboda okrivljenog koja su zajamčena Ustavom i Evropskom konvencijom na koji se odnosi član 485. stav 1. tačka 3) ZKP; i

Branilac okrivljenog S.S., advokat I.Č., zbog povreda Zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, u vezi člana 485. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je po oceni navoda u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog R.H. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog R.H. povređen Zakon iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, na taj način što je u postupku pred Apelacionim sudom u Kragujevcu u donošenju drugostepene presude Kž1 715/2015 od 22.10.2015. godine, kao član veća učestvovala sudija Olga Peković, iako je morala biti izuzeta od sudijske dužnosti, jer je u istom predmetu učestvovala u donošenju meritorne odluke o optužbi i to rešenja Kr 22/14 od 13.03.2014. godine, kojim je odlučeno da nema mesta određivanju drugog stvarno nadležnog suda za odlučivanje u postupku ispitivanja optužnice Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru Kt 140/10 od 29.10.2014. godine, a povodom izjavljenih odgovora branilaca okrivljenog S.S., advokata S.P. i okrivljenog R.H.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ukoliko je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, propisano je da će sudija ili sudija porotnik biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako tim zakonikom nije drugačije propisano.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda okolnost što je sudija Olga Peković, koja je bila član veća Apelacionog suda u Kragujevcu koje je donelo pobijanu drugostepenu presudu Kž1 715/2015 od 22.10.2015. godine, u istom predmetu učestvovala u donošenju rešenja Kr 22/14 od 13.03.2014. godine, kojim je odlučeno da neme mesta određivanju drugog stvarno nadležnog suda za odlučivanje u postupku ispitivanja optužnice Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru, Kt 140/10 od 29.01.2014. godine, a povodom izjavljenih odgovora branilaca okrivljenih S.S., advokata S.P. i okrivljenog R.H., ne predstavlja nijedan od razloga za njeno izuzeće propisanih u članu 37. stav 1. tačka 4) ZKP, imajući u vidu da citiranim rešenjem nije odlučivano o potvrđivanju optužnice niti isto, a nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog R.H., ima pravni karakter meritorne odluke o optužbi, zbog čega su navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog R.H. u zahtevu ističe i to da je u toku predmetnog krivičnog postupka sudija Višeg suda u Novom Pazaru, Miroljub Vujović i pored službene beleške od 10.05.2011. godine, u kojoj je konstatovao da je postupao u ovom predmetu u istražnom postupku, odnosno da je dao naredbu za pretresanje stana i drugih prostorija zbog čega je sprečen da postupa u ovom predmetu kao član sudećeg veća, kao predsednik veća doneo presudu Višeg suda u Novom Pazaru K 9/11 od 10.05.2012. godine.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog R.H., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Ovo stoga, jer iz spisa predmeta proizlazi da je Viši sud u Novom Pazaru, raniju prvostepenu presudu K 9/11 od 10.05.2012. godine, doneo u veću čiji je predsednik bio sudija Miroljub Vujović, a koja presuda je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 3829/12 od 01.12.2012. godine, nakon čega je postupak nastavljen pred Višim sudom u Čačku koji je doneo pobijanu prvostepenu presudu K 24/2014 od 21.04.2015. godine, a u čijem donošenju nije učestvovao sudija Višeg suda u Novom Pazaru, Miroljub Vujović, pa sledstveno tome okolnost izneta u zahtevu branioca okrivljenog R.H. nije razlog za obavezno izuzeće sudije iz člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Iz iznetih razloga, zahtev branioca okrivljenog je i u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Prema navodima zahteva branioca okrivljenog R.H., odredba člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, povređena je i time što su sudije Tatjana Mišić i Esad Veljović, bili članovi veća Apelacionog suda u Kragujevcu koje je donelo pobijanu drugostepenu presudu u istom predmetu učestvovali u donošenju rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu i to: sudija Tatjana Mišić rešenja Kž2 1702/13 od 01.08.2013. godine, kojim rešenjem su odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog R.H. i branioca okrivljenog S.S. izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru Kv br.303/13 od 19.07.2013. godine, kojim je okrivljenima R.H. i S.S. produžen pritvor i rešenja Kž2 2813/13 od 24.12.2013. godine kojim je odbijena kao neosnovana žalba oštećenog kao tužioca R.H. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru K br.36/13 od 06.12.2013. godine, a sudija Esad Veljović, rešenja Kž2 1190/14 kojim je delimično uvažena žalba branilaca okrivljenih R.H. i S.S., pa je rešenje Višeg suda u Novom Pazaru Kv 26/14 od 03.02.2014. godine, preinačeno u pogledu trajanja pritvora kojim je uvaženjem žalbe okrivljenog R.H. i njegovog branioca i po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenog S.S., ukinuto rešenje Višeg suda u Novom Pazaru Kv 1/14 od 13.01.2014. godine i predmet upućen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i rešenja Kž2 867/14 od 15.07.2014. godine, kojim su odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog R.H. i njegovog branioca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Čačku Kv 150/2014 od 04.07.2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog R.H. iako u zahtevu ističe da navedene okolnosti predstavljaju razloge za obavezno izuzeće sudije propisane članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP, iznetim navodima u suštini ukazuje na postojanje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost navedenih sudija što su razlozi za izuzeće sudije, odnosno sudije porotnika od sudijske dužnosti u smislu člana 37. stav 2. ZKP, što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev branioca okrivljenog R.H. u pogledu iznetih navoda ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog R.H. u zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi na štetu okrivljenog povredili odredbu člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno, da izvedeni dokazi nisu cenjeni, pri čemu su neki pogrešno prihvaćeni kao nesporni, posebno DNK veštačenje, te da bi brojni novi dokazi čije izvođenje je predloženo na sednici veća drugostepenog suda od strane branioca okrivljenog a nisu izvedeni u toku postupka, doveli do utvrđivanja drugačijeg činjeničnog stanja od onog opisanog u izreci prvostepene presude što je, prema navodima zahteva, imalo za posledicu i povredu odredbe člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, jer nije dokazano da je okrivljeni R.H. izvršio krivično delo za koje je optužen i da je sledstveno tome trebalo da bude doneta oslobađajuća presuda.

Pored toga, branilac okrivljenog R.H. u zahtevu osporava ocenu nižestepenih sudova odbrane okrivljenog kojom ne priznaje izvršenje predmetnih krivičnih dela i izvedenih dokaza a posebno iskaza svedoka S.D. i F.G. te obavljenu rekonstrukciju događaja od 09.04.2013. godine. U prilog zaključku da su svi izvedeni dokazi ostali u sumnji, prema stavu branioca, ukazuje i smanjivanje kazne ovom okrivljenom tokom postupka počev od presude Višeg suda u Novom Pazaru K 9/11 od 10.05.2012. godine kojom je okrivljeni bio osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 24 godine i 8 meseci, pa presude Višeg suda u Čačku K br.24/14 od 21.04.2014. godine kojom je okrivljeni bio osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 16 godina i 6 meseci i na kraju do drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 715/15 od 22.10.2015. godine, kojom je okrivljenom izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 13 godina, imajući pri tome u vidu da se sve tri presude zasnivaju na istom činjeničnom stanju.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog R.H., ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zbog čega branilac ovog okrivljenog iako formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Nadalje, branilac okrivljenog R.H. u zahtevu navodi da prvostepena presuda uopšte ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama niti u pogledu ocene odbrane okrivljenih i izvedenih dokaza, koji nedostatak presude je propisan kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi kao ni zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 423. stav 1. tačka 2), i člana 37. stav 2. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog R.H. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pobijajući pravnosnažnu presudu zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog R.H. u zahtevu navodi da je ovom okrivljenom povređeno ljudsko pravo koje je zajemčeno Ustavom odnosno Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, što je utvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4 K 41/14 od 15.10.2014. godine, kojim je usvojen zahtev predlagača R.H., te je utvrđeno da mu je u krivičnom postupku koji se vodio kod Višeg suda u Novom Pazaru, pod brojem K 9/11 i K 99/12 pred Višim sudom u Čačku za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 31. i 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, a Višem sudu u Čačku naloženo da u roku od 10 meseci od dana dostavljanja te odluke okonča krivični postupak donošenjem presude.

Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva, određeno da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog Zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, a da branilac okrivljenog, iako zahtev podnosi po zakonskom osnovu iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda, ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog S.S., pravnosnažnu presudu pobija zahtevom za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ukazivanjem da radnja izvršenja koja se okrivljenom S.S. stavlja na teret ne predstavlja krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, jer iz izreke presude ne proizlazi da je usled radnje koju je preduzeo ovaj okrivljeni stvorena konkretna opasnost za bilo koga od prisutnih lica, s obzirom na to da, kada je u pitanju prvi projektil u izreci presude nije navedeno u kom pravcu je isti ispaljen i kakva je opasnost time izazvana za R.H. i DŽ.M., niti se, kada je reč o drugom projektilu, iz izreke prvostepene presude može utvrditi kako je metak koji je ispaljen u vis stvorio konkretnu opasnost za bilo koga od prisutnih lica.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog S.S., neosnovani. Naime, u činjeničnom opisu dela okrivljenog navedenog u stavu I, tačka b) izreke prvostepene presude označene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni S.S., oglašen krivim pravnosnažnom presudom uključujući i radnju predmetnog krivičnog dela koja se sastoji u preduzimanju opšte opasne radnje – pucanju iz vatrenog oružja, koja je za posledicu imala nastupanje opasnosti za život i telo prisutnih lica, S.D., sada pok. S.O., R.H. i DŽ.M., a po nalaženju ovog suda, pitanje da li je usled opšte opasne radnje koju je preduzeo okrivljeni izazvana konkretna opasnost za život i telo prisutnih je u domenu utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti predmet ispitivanja po ovom vanrednom pravnom leku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog S.S. u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovan.

Branilac okrivljenog S.S. u zahtevu ukazuje u odnosu na krivično delo ubistvo podstrekavanjem iz člana 113. u vezi člana 34. KZ, za koje je okrivljeni S.S. oglašen krivim pravnosnažnom presudom, da činjenični opis dat u izreci prvostepene presude u stavu I, pod tačkom v) i u odnosu na okrivljenog S.S. i pod tačkom 2. u stavu II izreke, u odnosu na optuženog R.H., ne ukazuje da je okrivljeni S.S., odlučujuće uticao na volju okrivljenog R.H. da liši života sada pok. S.O., zatim da pravnosnažnom presudom nije utvrđeno kada, gde i na koji način je okrivljeni S.S., podstrekavao okrivljenog R.H. da liši života S.O., odnosno na koji način je sa okrivljenim R.H. postigao dogovor u vezi sa lišenjem života navedenog lica. Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima zahteva branioca okrivljenog S.S. u ovom delu osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanim pravnosnažnim presudama i to u pogledu preduzimanja inkriminisanih radnji podstrekavanja okrivljenog R.H. na lišenje života sada pok. S.O.

Branilac okrivljenog S.S. u zahtevu ukazuje na nerazumljivost izreke prvostepene presude koja se ogleda u tome što je činjenični opis izreke presude kada je u pitanju radnja za koju je okrivljeni S.S. oglašen krivim za krivično delo ubistvo podstrekavanjem iz člana 113. u vezi člana 34. KZ, protivrečan onome što je navedeno u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim okrivljeni R.H. Nedostatak presude na koji se ukazuje ovim navodima zahteva predviđen je kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka u članu 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog, čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, niti po osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.S. u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                       Janko Lazarević,s.r.