Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1139/15 od 25.11.2015. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, u delu odluke o krivičnoj sankciji, preinačena je prvostepena presuda tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog M.Š.1, zbog krivičnog dela iznude u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. stav 1. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, dok su žalbe branilaca okrivljenih P.J., M.Š.1 i M.Š.2, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenih P.J., M.Š.1 i M.Š.2, advokat I.R., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljene osloboditi za krivično delo iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. stav 1. KZ; i

-branilac okrivljenog P.J., M.Š.1 i M.Š.2, advokat G.G., zbog povrede Zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i pobijane presude ukine, a spise predmeta vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu ili da iste preinači i okrivljene oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioce okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je po oceni navoda u zahtevima, našao:

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenih P.J., M.Š.1 i M.Š.2, advokat I.R., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pogrešan pravni zaključak nižestepenih sudova da se u radnjama okrivljenih opisanim u izreci prvostepene presude stiču zakonska obeležja krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. stav 1. Krivičnog zakonika i iznosi stav da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, i da je sledstveno tome u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenih, advokata I.R., neosnovani, jer iz činjenica i okolnosti naznačenih u izreci prvostepene presude proizlazi da su okrivljeni u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist u zajednici i po prethodnom dogovoru, upotrebom sile i ozbiljnom pretnjom, pokušali da svojim postupcima prinude oštećenog R.Č. da ošteti sopstvenu imovinu u iznosu od 15.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti 1.673.400,00 dinara, na način opisan u izreci prvostepene presude, ali su u dovršenju krivičnog dela sprečeni nailaskom ovlašćenih službenih lica policije, koji činjenični opis sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 30. stav 1. KZ, a ne, kako se to neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenih, krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, kod kog krivičnog dela učinilac samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada, što u konkretnom slučaju, prema izreci prvostepene presude, nije utvrđeno.

Samim tim, po oceni ovog suda, radnje okrivljenih opisanih u izreci prvostepene presude pravilno su pravno kvalifikovane kao krivično delo iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. stav 1. KZ, pa sledstveno tome Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenih advokata I.R., pravnosnažna presuda neosnovano pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenih, advokat I.R. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da prvostepena presuda nije napisana u skladu sa odredbom člana 428. stav 8. ZKP, jer sud samo interpretira, a ne analizira izvedene dokaze pojedinačno i u međusobnoj povezanosti, niti navodi koju činjenicu iz kog dokaza uzima kao utvrđenu. U vezi sa tim branilac okrivljenih u zahtevu navodi da u razlozima presude treba izvršiti analizu izvedenih dokaza i dati rezultate te analize i na dovoljan jasan način prikazati vezu između pojedinih dokaznih rezultata i ocene dokazanosti pojedinih činjenica, pa kako prvostepeni sud nije postupio na navedeni način, to je prema navodima zahteva, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona iz člana 428. stav 8. i člana 432. stav 2. tačka 2) ZKP, članom 485. stav 4. ZKP, nisu propisane kao dozvoljeni razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima okrivljenog u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, to je zahtev branioca okrivljenih, advokata I.R. u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenih P.J., M.Š. i M.Š., advokat G.G., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno utvrdili da su okrivljeni od oštećenog tražili iznos od 15.000 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti 1.673.400,00 dinara, nalazeći da je prvostepeni sud morao na nesumnjiv način da utvrdi najpovoljniji kurs evra i tržišnu vrednost spornog automobila na dan 12.04.2012. godine, zbog čega je ostalo nerazjašnjena činjenica koliki iznos se stavlja na teret okrivljenima što predstavlja bitno obeležje krivičnog dela iznude iz člana 243. u vezi stava 1. KZ. Pored toga, branilac okrivljenih, advokat G.G., u zahtevu ukazuje i to da se iskazi oštećenog R.Č. i policijskog službenika M.M. razlikuju u pogledu bitnih činjenica zbog čega je bilo neophodno da sud izvede radnju suočenja između ova dva svedoka i da na nesumnjiv način utvrdi spornu činjenicu – iznos koji se potražuje, zbog čega smatra da je sud poštujući načelo in dubio pro reo okrivljenima trebalo da stavi na teret iznose koji su za njih povoljniji.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenih P.J., M.Š.1 i M.Š.2, advokat G.G., iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti pravnosnažnu presudu suštinski osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je zahtev branilaca okrivljenih, advokata G.G., ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                          Janko Lazarević,s.r.