U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici tužilaca M.P., LJ.P., A.P., S.P., mldb. Đ.P. i mldb. U.P., čiji je zakonski zastupnik majka S.P., svi iz B., čiji je zajednički punomoćnik N.S., advokat u Š., protiv tuženog Akcionarsko društvo za osiguranje A.O. iz B., odlučujući o reviziji i posebnoj reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 817/14 od 27.11.2014. godine, u sednici veća održanoj 28.01.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 817/14 od 27.11.2014. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 817/14 od 27.11.2014. godine, u delu kojim je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu broj P 5320/2010 od 09.12.2013. godine u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 817/14 od 27.11.2014. godine u delu kojim je preinačena prvostepena presuda u odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu broj P 5320/2013 od 09.12.2013. godine je obavezan tuženi da na ime naknade nematerijalne štete isplati tužiocima P. M., ocu pokojnog, P.LJ., majci pokojnog, mldb. Đ.P. i mldb. U.P., sinovima pokojnog, na ime duševnog bola zbog smrti bliskog lica, svakom po 630.000,00 dinara, da tužilji A.P., sestri pokojnog isplati iznos od 540.000,00 dinara, a S.P., vanbračnom partneru pokojnog iznos od 450.000,00 dinara, sve ukupno 3.510.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate, u roku od 15 dana. Preko dosuđenog iznosa, pa do traženog ukupnog iznosa od 7.838.975,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom tužbeni zahtev tužilaca je odbijen. Obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 739.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 818/14 od 27.11.2014. godine žalbe tužilaca i tuženog delimično usvojio, pa je presudu Osnovnog suda u Novom Sadu u odbijajućem delu, kao i u delu odluke o troškovima postupka preinačio tako što je obavezao tuženog da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: tužiocima M.P., LJ.P., mldb. Đ.P. i mldb. U.P., pored iznosa od dosuđenih 630.000,00 dinara, svakome i iznos od 370.000,00 dinara (ukupno po 1.000.000,00 dinara), da tužilji A.P. pored iznosa od 540.000,00 dinara isplati iznos od 360.000,00 dinara (ukupno 900.000,00 dinara-pogrešno označeno kao 9.000.000,00 dinara) i tužilji S.P. pored iznosa od 450.000,00 dinara, isplati i iznos od 450.000,00 dinara (ukupno 900.000,00 dinara), te da na ime troškova postupka isplati iznos od 202.125,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 09.12.2013. godine pa do isplate, u roku od 15 dana, a u preostalom nepreinačenom odbijajućem delu i usvajućem delu prvostepena presuda je potvrđena, a žalbe su u tom delu odbijene. Obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 42.000,00 dinara.

Protiv naznačene presude apelacionog suda tuženi je izjavio posebnu reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku ukazujući da je u pogledu visine dosuđenih iznosa na ime duševnih bolova zbog smrti bliskog lica došlo do različite sudske prakse, pa je priložio presude Apelacionog suda u Novom Sadu, Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici i Osnovnog suda u Zrenjaninu kao dokaz da su u sličnim predmetima dosuđeni iznosi ispod iznosa iz pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužioca razmotrio primenom člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14). Naime, u delu kojim je Apelaconi sud u Novom Sadu preinačio presudu osnovnog suda u odbijajućem delu i dosudio dodatne iznose revizija je dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. U preostalom delu kojim je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu u njenom usvajajućem delu reviziju je razmotrio na osnovu člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je zaključio da u konkretnom slučaju o dosuđenoj naknadi za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Iz priloženih presuda proizilazi da se radi o sličnim situacijama, ali da nema takvog identiteta da bi se moglo zaključiti da se radi o različitoj sudskoj praksi (datumi prvostepenog presuđenja su različiti, a kriterijumi se primenjuju u vreme presuđenja).

Na osnovu člana 404. i 405. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovnskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da su tužioci prosti suparničari i da se vrednost predmeta spora za dozvoljenost revizije ceni prema svakom tužiocu zasebno, a da dosuđeni iznos ni jednog tužioca ne prelazi iznos od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena, pa je odlučio na osnovu člana 413. ZPP kao u drugom stavu izreke.

Odlučujući o reviziji tuženog protiv onog dela presude apelacionog suda kojim je preinačena presuda prvostepenog suda u odbijajućem delu i dosuđeni iznosi naknade štete povišeni, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog u ovom delu nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenim činjenicama pokojni N.P., bivši iz B. je sin tužilaca M. P. i LJ.P., brat tužilje A.P., vanbračni suprut tužilje S.P. i otac mldb. tužilaca U.P. i Đ.P.. Pokojni N.P. je rođen ... godine u B., a poginuo je … godine u N.S. u saobraćajnom udesu koji se dogodio na putu M-21 Novi Sad – Ruma u automobilu kao saputnik kojim je upravljao D.S. Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu broj K 2391/2006 od 20.05.2008. godine okrivljeni D.S. je oglašen krivim zbog saobraćajnog udesa u kojem je poginuo N.P., pa mu je izrečena zatvorska kazna i mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od dve godine. Pokojni N.P. je imao 0,581 g/kg alkohola u krvi. Mldb. U.P. je rođen ... godine, a mldb. Đ.P. je rođen ... godine, u vanbračnoj zajednici pokojnog N.P. i tužilje S.P. koja je trajala od 2000. godine. Za sve vreme trajanja vanbračne zajednice su živeli u porodičnom domaćinstvu sa roditeljima i sestrom pokojnog N.P.

Odlučujući o tužbenom zahtevu prvostepeni sud je ocenio da primerena naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica za roditelje i mldb. decu pokojnog iznosi po 700.000,00 dinara, da sestri pripada iznos od 600.000,00 dinara, a vanbračnoj supruzi iznos od 500.000,00 dinara. Ocenio je da postoji doprinos pok. N.P. od 10 %, jer je bio pod dejstvom alkohola, a bio je suvozač u autu pa je sve utvrđene iznose umanjio za 10%.

Pravilno je apelacioni sud ocenio da činjenica što je pokojni N.P. u vreme udesa kao suvozač imao 0,581 g/kg alkohola u krvi nije uticala da do saobraćajne nezgode dođe jer nije utvrđeno da je pokojni zbog alkoholisanosti ometao vozača u vožnji. Alkoholisanost u navedenom procentu predstavlja prekršajnu odgovornost, ali ne i osnov za odgovornost za konkretni štetni događaj. Pravilan je zaključak apelacionog suda da nema uslova za primenu člana 192. Zakona o obligacionim odnosima, jer nije utvrđeno da je kao saputnik pokojni N.P. doprineo nastanku štetnog događaja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda apelacioni sud je pravilno primenio odredbu člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, te je utvrdio pravične novčane iznose svim tužiocima kao najbližim srodnicima pokojnog N.P. zbog duševnih bolova koje su trpeli i koje će trpeti zbog smrti sina, odnosno oca, brata i partnera. Pravilno je utvrdio da pravična novčana naknada roditeljima i mldb. deci pokojnog iznosi po 1.000.000,00 dinara, a sestri i vanbračnom partneru po 900.000,00 dinara.

Uočava se da je apelacioni sud pogrešno sabrao dosuđeni iznos za tužilju A.P. pa je umesto ukupno dosuđenog iznosa koji treba da iznosi 900.000,00 dinara (540.000,00 dinara i iznos od 360.000,00 dinara), pogrešno sabrao i u izreci napisao da zbir ova dva iznosa čini iznos od 9.000.000,00 dinara. Apelacioni sud će posebnim rešenjem ispraviti očiglednu omašku u računanju primenom člana 362. ZPP. Takođe će ispraviti pogrešno napisan datum većanja u uvodu presude.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog u ovom delu nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.