.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 494/2015
10.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović, Marine Govedarica, Ljubice Milutinović i Biljane Dragojević, članova veća u parnici iz radnog odnosa tužilje G.B. iz K., čiji je punomoćnik L.P., advokat iz K., protiv tuženog Zdravstvenog centra iz K., čiji je punomoćnik M.T., advokat iz K., radi isplate razlike u zaradi, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3585/14 od 05.11.2014. godine, na sednici održanoj 10.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3585/14 od 05.11.2014. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3585/14 od 05.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu, presudom P1 207/13 od 26.03.2014. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je obavezao tuženog da plati tužilji na ime razlike između pripadajuće i isplaćene plate na osnovu naknade štete i to za određene mesece u periodu septembar 2009 – jun 2012. godine, mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od određenog dana pa do isplate (sve bliže određeno u stavu prvom izreke presude). Obavezao je tuženog da u korist tužilje nadležnom Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, Zavodu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje izračuna i uplati razliku do punog iznosa doprinosa za period od 01.09.2009. godine do 31.07.2010. godine i u periodu od 01.04.2012. godine do 30.06.2012. godine, prema iznosima dosuđenim u stavu prvom izreke presude (stav drugi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužilji troškove postupka u iznosu od 69.542,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.03.2014. godine pa do konačne isplate (stav treći izreke).
Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 3585/14 od 05.11.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P1 207/13 od 26.03.2014. godine, u stavu prvom i drugom izreke (stav prvi izreke). Preinačio je odluku o troškovima postupka sadržanu u stavu trećem izreke, tako što je obavezao tuženog da naknadi tužilji troškove postupka u iznosu od 61.074,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 51.500,00 dinara, počev od 26.03.2014. godine pa do konačne isplate (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano, da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Prema tome, u ovoj parnici nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tuženog iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da se zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka revizija ne može izuzetno dozvoliti, dok se zbog pogrešne primene materijalnog prava, po pitanju izuzetne dozvoljenosti revizije u identičnim činjenično-pravnim predmetima, Vrhovni kasacioni sud već izjasnio u rešenju Rev2 492/2015 od 25.06.2015. godine.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, pa je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba je podneta 29.08.2012. godine. U tužbi je naznačena vrednost predmeta spora od 100.000,00 dinara. Predmet tužbenog zahteva je naknada štete zbog manje isplaćene zarade u određenom periodu u iznosu od 90.000,00 dinara, kao i uplata pripadajućih doprinosa za traženi period. Tužilja je podneskom od 04.02.2014. godine, preinačila tužbu povećanjem postojećeg tužbenog zahteva na ukupan iznos od 153.405,22 dinara.
Odredbom člana 441. ZPP, je propisano, da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinsko pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u iznosu od 153.405,22 dinara, kao glavnog zahteva (zahtev radi uplate pripadajućih poreza i doprinosa kod nadležnog organa predstavlja sporedni zahtev), ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (računajući da je 04.02.2014. godine 1 evro iznosio 115,9150 dinara i vrednost predmeta spora pobijanog dela izražena u evrima iznosila 1.323,4285 evra), to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
