Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2073/2015
21.01.2016. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, članova veća, u sporu tužioca Z.V. iz V., čiji je punomoćnik V.P., advokat iz V., protiv tuženog Preduzeća D.t. AD iz V., koga zastupa Ž.Đ., advokat iz V., radi isplate razlike toplog obroka, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6511/13 od 01.04.2015. godine, u sednici održanoj 21.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6511/13 od 01.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6511/13 od 01.04.2015. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 388/13 od 02.10.2013. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu za period od 01.01.2007. do 31.03.2007. godine, na ime razlike toplog obroka, isplati 8.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno određene iznose od dospelosti do isplate, a tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 51.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 395. ZPP (pogrešno označeno kao čl. 404. stav 1. važećeg ZPP), zbog potrebe ujednačenja sudske prakse.

Rešenjem R4 78/15 od 02.09.2015. godine Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji primenom čl. 395. ZPP.

Prema čl. 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama čl. 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuetno dozvoljene revizije iz čl. 395. ZPP nisu ispunjeni. U situaciji kada ne postoji odluka Ustavnog suda o tome da odluka Upravnog odbora tuženog od 08.05.2007. godine nije u saglasnosti sa zakonom i Ustavom, odnosno nije podneta inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti te odluke pred Ustavnim sudom prema čl. 167. Ustava Republike Srbije, činjenica da ta, kao i prethodna odluka Upravnog odbora od 23.05.2006. godine, u delovima koji se odnose na pravo zaposlenog na isplatu toplog obroka, bez obzira što nisu objavljene, kako je to propisano članom 196. Ustava Republike Srbije, ne znači da se ne mogu primenjivati. Pritom, utvrđena je činjenica da je tužiocu isplaćivan topli obrok u iznosima od po 10 dinara za svaki radni dan saglasno odluci Upravnog odbora od 07.05.2007. godine. Potreba za ujednačenjem sudske prakse u ovom slučaju ne postoji, imajući u vidu da je u parnicama sa istim osnovom spora sudska praksa nadležnog apelacionog suda ujednačena.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema čl. 506. stav 1. (prelazne i završne odredbe) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09). Međutim, prema čl. 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. U ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 01.04.2015. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Tužba u ovom sporu radi isplate razlike toplog obroka podneta je 27.02.2010. godine.

Imajući u vidu da se radi o sporu iz radnog odnosa, koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (8.400,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu čl. 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.