.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 819/2015
15.01.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca B.Đ. iz Ć., SO V., koga zastupa S.I., advokat iz V., protiv tuženog JP Vodovod iz V., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1-381/14 od 12.12.2014. godine, u sednici održanoj dana 15.01.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1-381/14 od 12.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1-381/14 od 12.12.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1-646/2013 od 15.11.2013. godine kojom je: odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu broj 1433 od 17.06.2011. godine i obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke koje je obvljao pre otkaza ugovora o radu NK radnika u Sektoru službe za prčišćavanje vode i naknadi mu troškove postupka kao neosnovan.
Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je, ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), iako je tužba u ovoj parnici podneta 07.07.2011. godine, obzirom da je ranija prvostepena presuda doneta u ovom sporu ukinuta posle 01.02.2012. godine, u smislu člana 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), u vezi člana 23. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), jer je pobijana drugostepena presuda donesena posle stupanja na snagu ovih novela i utvrdio da revizija nije osnovana.
U provedenom postupku nije učinjena bitna povrada iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti a na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti tužilac u reviziji određeno ne ukazuje. Odredbe člana 362. stav 1. ZPP koje tužilac u reviziji navodi ne odnosi se na postupanje sudova već na postupanje tuženog što je za ocenu osnovanosti revizije u ovom delu bez uticaja.
Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, budući da su i po oceni revizijskog suda za otkaz ugovora o radu tužiocu bili ispunjeni svi zakonski uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. Tužilac je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Vranju K 308/08 od 08.04.2009. godine koja je postala pravnosnažna 24.05.2010. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom zbog pokušaja oduzimanja sedam komada metalnih cevi tuženog i kažnjen novčanom kaznom od 100.000,00 dinara (krivično delo krađe u pokušaju i saizvršilaštvu iz člana 63. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ) upozoren je na postojanje razloga za otkaz pisanim putem, omogućena mu je odbrana, pa su navodi revizije tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.
Vrhovni kasacioni sud je cenio i navode revizije o dvostrukom upozorenju za postojanje razloga za otkaz pa je našao da je svrha upozorenja iz člana 180. Zakona o radu omogućavanje odbrane zaposlenom, zbog čega se ovako ponašanje tuženog ne može smatrati da je učinjeno na štetu tužioca. Razlozi revizije kojima se ukazuje na nezakonitost rešenja tuženog od 15.12.2010. godine, kojim je stavljeno van snage prvo rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca od 07.12.2009. godine ne dovode u sumnju pravilnost pobijane odluke budući da tužilac nije pobijao ni zakonitost rešenja o otkazu od 07.12.2010. godine ni rešenje od 15.12.2010. godine kojim je to rešenje stavljeno van snage, zbog čega su po oceni Vrhovnog kasacionog suda ta rešenja ostala bez dejstva na radno pravni status tužioca, kome je radni odnos zakonito prestao tek donošenjem rešenja od 17.06.2011. godine, donetom u roku iz člana 184. stav 2. Zakona o radu.
Ostale navode revizije kojima se osporava činjenično stanje Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao budući da se u smislu člana 407. stav 2. ZPP revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Stoga je Vrhovni kasacioni sud na osnovu ovlašćenja iz člana 414. stav 1. ZPP odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci, a odlučio je i da neobrazlaže detaljno odluku kojom reviziju odbija kao neosnovanu u smislu člana 414. stav 2. ZPP, jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, a detaljnim obrazloženjem ove presude se ne bi postiglo ni novo tumačenje prava niti bi se doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
