Okrivljeni je na osnovu odredba članova 264. stav 1. i 61. ZKP obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 264.748,22 dinara, koji se odnose na troškove veštačenja, troškove dovođenja okrivljenog i troškove branioca po službenoj dužnosti, kao i troškove zastupanja oštećenog I.M. putem punomoćnika u ukupnom iznosu od 159.000,00 dinara, te troškove na ime sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1068/15 od 23.10.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, okrivljenog I.S. i njegovog branioca, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 244/14 od 10.06.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog I.S. – advokat B.M., zbog povrede zakona (član 485. stav 2. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog I.S. – advokata B.M., pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbama člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, rešenjem postavlja javni tužilac ili predsednik suda.

Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, već i do kada mora imati branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju, imajući u vidu član 74. tačka 2) ZKP „ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna - od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka“.

U konkretnom slučaju, okrivljenom S.I. je rešenjem javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu A broj 139/14 – Ktr 555/14 od 19.04.2014. godine, postavljen branilac po službenoj dužnosti, i to advokat B.M., na osnovu člana 76. stav 1. ZKP u vezi sa članom 74. tačka 2. ZKP, jer se protiv okrivljenog postupak vodio, pored ostalog, zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka7. u vezi sa članom 30. KZ, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od najmanje 10 godina ili zatvor od 30 do 40 godina, a u smislu odredbe člana 74. tačka 2. ZKP u takvom postupku obavezna odbrana traje do pravnosnažnosti presude.

Kako je krivični postupak prema okrivljenom pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1068/15 od 23.10.2015. godine, imajući u vidu da je zahtev za zaštitu zakonitosti nakon pravnosnažnosti presude podneo advokat B.M., koji je okrivljenom u tom postupku bio postavljen za branioca po službenoj dužnosti, to navedeni branilac iz iznetih razloga, shodno odredbi člana 483. stav 3. ZKP, ne spada u krug lica koja nakon pravnosnažnosti presude mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. Stoga je zahtev branioca okrivljenog- advokata B.M. u smislu citiranih zakonskih odredaba, nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Za predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                  Vesko Krstajić, s.r.