O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj K br.1196/13 od 16.06.2015. godine, okrivljeni Z.P. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koja dela su mu utvrđene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od po 4 meseca, nakon čega je okrivljeni primenom odredaba članova 42, 43, 45. i 60. KZ, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da na ime paušala u korist budžetskih sredstava suda, plati iznos od 3.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti, a na osnovu člana 87. KZ prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanja diplome Pravnog fakulteta navodno izdate od strane Pravnog fakulteta Univerziteta u P. pod brojem ... na dan ... godine.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž br.357/15 od 03.11.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Z.P. i njegovih branilaca – advokata B.R. i advokata M.C., a presuda Osnovnog suda u Raškoj K br.1196/13 od 16.06.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Z.P. – advokat B.R., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP), konkretno zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, te bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu presudu tako što će odbiti optužbu prema okrivljenom usled apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je delimično osnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenog Z.P. ne stoje bitni elementi krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, zbog kojeg je, pored krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Naime, odredbom člana 358. stav 1. KZ propisano je da ko dovođenjem u zabludu navede nadležni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi što god neistinito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, kazniće se zatvorom od 3 meseca do pet godina.

Dakle, radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela ogleda se u navođenju nadležnog organa, i to dovođenjem u zabludu, da overi nešto neistinito u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi, a što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni Z.P. je kritičnom prilikom u Opštinskoj upravi Raška ovlašćenom radniku na overi predao lažnu javnu ispravu – diplomu o stečenom visokom obrazovanju koja je navodno izdata od Pravnog fakulteta Univerziteta u P. pod brojem ... na dan ... godine, pa je ovlašćeni radnik u Opštinskoj upravi overio fotokopiju navedene diplome pod Ov.br.7853.

Dakle, u konkretnom slučaju, okrivljeni Z.P. je izvršio samo overu fotokopije diplome o stečenom visokom obrazovanju koja je navodno izdata od Pravnog fakulteta Univerziteta u P., a nije overio sadržinu same te isprave, obzirom da se u konkretnom slučaju overavala samo saglasnost fotokopije sa onim što je navedeno u originalu, i to ne po sadržini, već po formi, a iz kog razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da u njegovim radnjama nema bitnih elemenata krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 423. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio navedeno krivično delo.

Kako se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, obzirom da je kritičnom prilikom kao pravu upotrebio lažnu javnu ispravu, tako što je kadrovskoj službi u Turističkoj sportskoj organizciji u Raškoj predao overenu fotokopiju diplome o stečenom visokom obrazovanju koja je navodno izdata od Pravnog fakulteta Univerziteta u P. pod brojem ... na dan ... godine, a za koje radnje je prvostepenom presudom oglašen krivim, to je Vrhovni kasacioni sud okrivljenog za navedeno krivično delo osudio na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseci, ocenjujući neosnovanim navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

I preostali navodi zahteva, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i kojima se ukazuje da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, ocenjeni su neosnovanim.

Naime, za krivično delo iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, propisana je kazna zatvora od 3 meseca do 5 godina. Odredbom člana 103. stav 1. tačka 5. KZ, propisano je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine, a odredbom člana 106. tačka 6. KZ, propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Kako je okrivljeni radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, preduzeo dana 26.11.2012. godine, to u konkretnom slučaju 26.11.2022. godine (nakon proteka 10 godina od dana izvršenja krivičnog dela) nastupa apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a iz kojih razloga su navodi zahteva branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za ovo krivično delo ocenjeni neosnovanim.

Pored toga, neosnovano se u zahtevu ističe i povreda odredaba člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP. U vezi sa ovom povredom, u zahtevu se navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na izveštaju UNMIK-a iz Prištine, koji je dat na albanskom jeziku, a na kom se, prema stavu branioca, presuda ne može zasnivati.

Vrhovni kasacioni sud je izložene navode zahteva ocenio neosnovanim. Ovo s toga što je izveštaj UNMIK-a, kancelarija za vezu broj 017- 1-S/2013 od 05.04.2013. godine, koji je sačinjen na osnovu neposredne provere u sedištu Univerziteta u P., sa engleskog jezika preveden na srpski jezik, te je kao takav, imajući u vidu ovlašćenja UNMIK-a na teritoriji KiM, po oceni ovoga suda, dat od strane ovlašćenog organa i predstavlja dokaz koji je pribavljen u svemu u skladu sa odredbama ZPP, te se na njemu, suprotno navodima zahteva, može zasnovati sudska odluka.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP doneta je odluka u preinačujućem delu, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odluka u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                      Vesko Krstajić, s.r.