.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 223/2016
15.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog P.K., zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.K., advokata D.A., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 743/14 od 10.02.2015. godine i Kž3 13/15 od 16.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 15.03.2016. godine, jednoglasno je, doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.K., advokata D.A., podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 743/14 od 10.02.2015. godine i Kž3 13/15 od 16.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 743/14 od 10.02.2015. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i preinačena je presuda Višeg suda u Zrenjaninu K 8/14 od 29.04.2014. godine (kojom su okrivljeni P.K. i I.S. na osnovu odredbe člana 423. tačka 2. ZKP oslobođeni od optužbe i to: okr. P.K. da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, a okrivljeni I.S. da je izvršio krivično delo davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ) u pogledu pravilne primene krivičnog zakona, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu na osnovu odredbe člana 424. ZKP okrivljenog P.K. oglasio krivim da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, uz uračunavanje vremena zadržavanja u periodu od 19. i 20.04.2011. godine, dok je okrivljenog I.S. oglasio krivim zbog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. Tom presudom na osnovu odredbe člana 85. st. 1. i 2. KZ prema okrivljenom P.K. izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja poziva carinika u trajanju od dve godine, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Istom presudom, na osnovu odredbi članova 91, 92. i 367. stav 7. KZ od okrivljenog P.K. oduzima se imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela za koje je oglašen krivim u iznosu od 20 evra i isti obavezan da naznačeni iznos uplati u korist budžetskih sredstava suda u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude. Na osnovu člana 264. st. 1. i 3. u vezi člana 261. stav 2. ZKP, okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka Višem sudu u Zrenjaninu u iznosu od 8.160,00 dinara u jednakim delovima, kao i paušalni iznos od po 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 13/15 od 16.11.2015. godine, povodom žalbi okrivljenog P.K. i branilaca okrivljenih P.K. i I.S., a po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 451. stav 2. ZKP, preinačena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 743/14 od 10.02.2015. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao sud trećeg stepena okrivljenog P.K., zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ za koje je tom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, u koju mu se uračunava vreme zadržavanja od 19. do 20.04.2011. godine i istovremeno odredio da će okrivljeni ovu kaznu zatvora izdržavati u kućnim uslovima uz primenu elektronskog nadzora, dok je okrivljenog I.S. zbog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno odredio da će okrivljeni ovu kaznu izdržavati u kućnim uslovima uz primenu mere elektronskog nadzora, dok su žalbe okrivljenog P.K. i branilaca okrivljenih P.K. i I.S. odbijene kao neosnovane, a drugostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog P.K., advokat D.A. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi članova 16. i 407. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, odnosno da iste preinači tako što će okrivljenog P.K. osloboditi od optužbe.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.K., advokata D.A. je neosnovan.
Branilac okrivljenog P.K., pozivajući se na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne ukazuje konkretno ni na jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da se pobijane presude zasnivaju na izveštaju koje je sačinila rumunska policija na rumunskom jeziku, na kom dokazu se presude ne mogu zasnivati, kako zbog toga što je nejasno na koji način je predmetni izveštaj pribavljen, tako i zbog toga što je isti na srpski jezik preveden od strane neovlašćenog lica, zbog čega sve je ovaj dokaz shodno odredbi člana 407. ZKP sud morao izdvojiti iz spisa, što nije učinio, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.
Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izveštaj Ministarstva administracije i unutrašnjosti inspektorata granične policije Županije Tamiš br. 194D/P/2010/VIII od 18.04.2011. godine pribavljen je u svemu u skladu sa odredbama ZKP i javnom tužiocu je zajedno sa prevodom istog na srpski jezik dostavljen kao sastavni deo podnete krivične prijave, iz čega nesumnjivo proizilazi da je označeni izveštaj na srpski jezik preveden od strane MUP-a RS, na šta je ovaj organ ovlašćen.
Istovremeno, ovaj sud ukazuje da se pravnosnažne presude pored ovog dokaza zasnivaju na drugim dokazima i to pre svega na iskazu svedoka V.Ć., te materijalnim dokazima i to izveštaju o sadržaju komunikacije između N.B. i I.S. na dan 26.12.2010. godine koji je sačinjen od strane MUP-a RS, Direkcija policije UKP Pančevo dana 01.04.2011. godine, te operativnom rasporedu službenika po smenama Carinske ispostave Srpska Crnja za dan 26.12.2010. godine.
Kod ocene ovog navoda zahteva branioca okrivljenog P.K., Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu činjenicu da je povreda krivično-procesnog zakona o kojoj je reč, sada propisana kao relativno bitna povreda odredaba krivičnog postupka, koja može uticati na zakonitost presude samo ako se ista zasniva isključivo na nezakonitom dokazu, što konkretno nije slučaj.
Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
