.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 300/2016
29.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.T., zbog krivičnog dela šumske krađe iz člana 275. stav 1. u vezi člana 33. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.T., advokata I.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu K br. 477/14 od 06.10.2014. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž 407/15 od 27.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 29.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.T., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu K br. 477/14 od 06.10.2014. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž 407/15 od 27.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu K br. 477/14 od 06.10.2015. godine okrivljeni D.T. je između ostalih, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela šumske krađe iz člana 275. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.
Istom presudom obavezan je okrivljeni D.T. da na ime paušalnog iznosa u korist budžetskih sredstava suda plati iznos od 5.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka pravnom sledbeniku sada pokojnog oštećenog Ž.J. solidarno sa drugim okrivljenima nadoknadi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem i da solidarno na ime imovinsko pravnog zahteva sa ostalim saokrivljenim pravnom sledbeniku oštećenog Ž.J. - njegovoj supruzi isplate 8.995,00 dinara u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, dok je za ostatak imovinsko pravnog zahteva pravni sledbenik pokojnog oštećenog upućen na parnicu.
Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž 407/15 od 27.11.2015. godine odbijena je kao neosnovana između ostalih i žalba branioca okrivljenog D.T., te je presuda Osnovnog suda u Požarevcu K br. 477/14 od 06.10.2015. godine, u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena.
Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.T., advokat I.S., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1, 2. i 3. i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.T. je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog D.T. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se navedene povrede sastoje, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu. Naime, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi da je sud ceneći iskaze oštećenog Ž.J. i svedoka S.R. i M.G. istima poklonio veru iako su suprotni izvedenim dokazima ili su njima protivrečni, da presuda ne daje jasne i razumljive odgovore kada je i gde je izršeno krivično delo kao i da nije ispravno stanovište sudova da treba pokloniti veru iskazu svedoka D.S., a što sve predstavlja pobijanje pravnosnažnih presuda zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.T. ukazuje se i na povredu prava na odbranu. Međutim, budući da se ne radi o povredi člana 74.ZKP, isto po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg bi okrivljenom bilo dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.
Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.T. i u delu u kome je on podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 2. i 3. ZKP, ocenjuje nedozvoljenim, obzirom da navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge propisane odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je okrivljenom dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.
Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
