.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2471/2015
21.01.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje M.M. iz Z., koju zastupa punomoćnik G.LJ., advokat iz Z., protiv tuženog I.M.1 iz K., koga zastupa punomoćnik M.R., advokat iz S., radi uređenja načina održavanja ličnih odnosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 405/14 od 12.11.2014. godine, u sednici veća održanoj 21.01.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 405/14 od 12.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P2 544/2013 od 23.06.2014. godine, u stavu 1. izreke, uređuje se način održavanja ličnih odnosa između maloletnog M.I.2 iz Z. i tuženog M.I.1 iz K., tako što će tuženi sa maloletnim detetom provoditi u domaćinstvu tužioca u Z. u ulici … broj … počev od 10 časova do 18 časova svake druge subote u prisustvu majke tužilje M.M. iz Z.. Stavom 2. izreke, tuženi je obavezan da tužilji na ime troškova postupka isplati 76.260,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 405/14 od 12.11.2014. godine, u stavu 1. izreke, odbija se kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Zaječaru P2 544/2013 od 23.06.2014. godine u stavu 2. izreke. Stavom 2. izreke, preinačuje se ista presuda u stavu 1. izreke, tako što se uređuje način održavanja ličnih odnosa između maloletnog deteta i tuženog kao oca na taj način što će se lični odnosi u periodu od tri meseca odvijati svaki drugi vikend i to subotom od 10 do 18 časova u prisustvu majke, a u daljem periodu od još tri meseca viđanja će se obavljati u istim terminima svaki drugi vikend bez prisustva majke, a po isteku perioda adaptacije viđanje će se obavljati tako što će maloletno dete provoditi svaki drugi vikend u porodici oca od subote od 10 sati do nedelje u 18 sati, zatim na dan krsne slave oca od 10 do 18 časova, svaki drugi rođendan slaviće se u porodici oca, a dane državnih praznika provodiće naizmenično jedne godine u porodici oca, a sledeće u porodici majke. Dopunskom presudom istog suda Gž2 405/14 od 12.05.2015. godine dopunjena je pomenuta presuda Apelacionog suda u Nišu u stavu drugom izreke tako što se određuje da će se u prva tri meseca lični odnosi tuženog sa maloletnim detetom obavljati u prostorijama Centra za socijalni rad Z. u Z., a buduća primopredaja obavljaće se ispred kuće u kojoj dete živi sa majkom.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti je drugostepeni sud učinio povredu postupka na koju se ukazuje u reviziji jer je svojom dopunskom presudom otklonio nepreciznost koja je postojala u osnovnoj odluci.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 544/2013 od 31.12.2013. godine razveden je brak stranaka, odlučeno da samostalno roditeljsko pravo nad maloletnim detetom, I.2 koji je rođen … godine vrši tužilja kao majka, a tuženi kao otac je obavezan da u izdržavanju maloletnog deteta učestvuje mesečno sa 15% zarade koju ostvaruje. Tom presudom je odlučeno i o načinu održavanja ličnih odnosa između maloletnog deteta i oca, ali je Apelacioni sud u Nišu svojim rešenjem Gž2 120/14 od 01.04.2014. godine ukinuo prvostepenu presudu u tom delu i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku prvostepeni sud je pribavio mišljenje nadležnog organa starateljstva pa je, a imajući u vidu i da je određeno vreme kontakt između oca i maloletnog deteta bio prekinut, te da postoji potreba da se taj kontakt postepeno uspostavlja, uredio način održavanja ličnih odnosa između oca i maloletnog deteta na način kako je to navedeno u prvostepenoj presudi. Drugostepeni sud je, polazeći od najboljeg interesa maloletnog deteta, preinačio prvostepenu presudu smatrajući da samo u prva tri meseca viđanje između oca i maloletnog deteta treba da se odvija u prisustvu majke, da u naredna tri meseca prisustvo majke nije neophodno, a da je posle toga moguće da se kontakti odvijaju i u kući oca, kod koga bi dete provodilo vikende, a i druge dane na način kako je to navedeno u presudi drugostepenog suda. Dopunskom presudom drugostepeni sud je precizirao i da se u prva tri meseca viđanje između oca i maloletnog deteta u prisustvu majke obavlja u Centru za socijalni rad u Z., a da se ubuduće primopredaja deteta vrši ispred kuće u kojoj dete živi sa majkom.
Odredbom člana 6. stav 1. Porodičnog zakona je predviđeno da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom maloletnog deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, pri čemu je u članu 61. st. 1. i 2. istog zakona, a u okviru prava deteta, predviđeno da dete ima pravo da održava lični odnos sa roditeljom sa kojim ne živi i da se to pravo može ograničiti samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu maloletnog deteta. Zakon je u odnosima roditelja i maloletne dece, odnosno u pogledu vršenja roditeljskog prava značajnu ulogu poverio organu starateljstva, koji, pored ostalog, vrši preventivan ali i korektivan nadzor nad vršenjem roditeljskog prava. Kada se sve navedeno ima u vidu proizilazi da je drugostepeni sud s pravom prihvatio mišljenje organa starateljstva o načinu održavanja ličnih odnosa između oca i maloletnog deteta te u skladu sa tim preinačio prvostepenu presudu. Pri tome se posebno vodilo računa o činjenici da je proteklo izvesno vreme u kome otac nije viđao dete, te da je potreban period u kome će se ponovo uspostaviti prekinuti odnosi i da je u početku bitno i prisustvo majke koja u tome može da pomogne. Organ starateljstva je stručan da proceni koliko je potrebno vremena za to ponovno uspostavljanje odnosa, a njegova obaveza iz člana 80. Porodičnog zakona o korektivnom nadzoru je i garancija da će se ubuduće pratiti razvoj situacije i adekvatno reagovati u slučaju potrebe. Otuda nema osnova za bojazan iznetu u reviziji da se odluka zasniva na pretpostavkama organa starateljstva jer je taj organ i pozvan da vrši i procenu budućeg stanja po ovim pitanjima. Ako ne postoji potreba, a u konkretnom slučaju je utvrđeno da ona ne postoji, ograničavanja u kontaktima između roditelja i dece treba da budu svedena na najmanju potrebnu meru. S obzirom da je dopunskom presudom utvrđeno i gde će se u početku viđati otac i maloletno dete, nisu prihvatljivi navodi iz revizije da je drugostepena odluka nerazumljiva, a kako se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke, to je revizija kao neosnovana odbijena na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća sudija
Vesna Popović,s.r.
