Postupajući po navedenom predlogu Apelacionog suda u Beogradu, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 395. relevantnog Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 ... 111/09), zaključio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 395. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona kad je po oceni Apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Nižestepeni sudovi odbacuju tužbu tužilje, uz obrazloženje da skupština stambene zgrade u ulici … broj … u B. (prvotužena) u vreme podnošenja tužbe nije imenovala predsednika skupštine stanara koji bi u ovom postupku predstavljao prvotuženo pravno lice pa po izraženom stavu nižestepenih sudova navedeno predstavlja nedostatak koji sprečava dalje vođenje postupka. Apelacioni sud predlaže da se o reviziji tužilje odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, jer nedostaci u zastupanju tužene stambene zgrade nisu od uticaja na stranačku, već na parničnu sposobnost stambene zgrade, obzirom da pravno lice neimenovanjem zakonskog zastupnika nije prestalo da postoji, a tužilja kao parnična stranka ne može uticati na to da li će prvotuženo pravno lice imenovati ovlašćeno lice za zastupanje u postupku. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je prihvatio predlog Apelacionog suda u Beogradu za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, iz razloga što je potrebno ujednačiti sudsku praksu kod različitog postupanja sudova u pogledu parnične i stranačke sposobnosti stranke za vođenje sudskog postupka protiv pravnih lica koja nemaju zakonskog zastupnika niti lica ovlašćenog da ih zastupa u postupku.

Sledom rečenog Vrhovni kasacioni sud je prihvatio predlog Apelacionog suda u Beogradu da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, koja je izjavljena protiv drugostepenog rešenja i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Revizijski sud je ispitao revizijom pobijano drugostepeno rešenje na način propisan članom 399. a u vezi čalna 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 ... 111/09) i odlučio kao u izreci iz sledećih razloga:

Revizija tužilje je osnovana.

Prema stanju u spisima tužilja je Drugom opštinskom sudu u Beogradu podnela tužbu dana 04.10.2004. godine protiv tuženih radi poništaja ugovora zaključenog između stambene zgrade u ulici … broj … u B. i S.Š. iz B. na istoj adresi. U tužbi je kao prvotužena označena stambena zgrada u ulici … broj … a kao drugotužena S.Š. iz B.. U dopisu Gradske opštine Savski Venac od 12.09.2011. godine navedeno je da je dopisom od 07.02.2000. godine, skupština stanara zgrade u ulici … broj …, obavestila Odeljenje Gradske opštine Savski Venac da je dana 01.05.2002. godine formirana skupština stanara izabrano predsedništvo skupštine i R.D. kao predsednik skupštine stanara navedene zgrade. Uz dopis od 07.02.2000. godine dostavljen je samo akt JP za stambene usluge od 09.06.1998. godine, ali ne i zapisnik sa sednice skupštine stanara zgrade, niti odluka o izboru predsednika. Kako ne postoje dokazi da je navedeno lice legalno i legitimno izabrano od strane skupštine stanara zgrade u ulici … broj …, i da je isto zakonski zastupnik prvotužene zgrade, uz obrazloženje da tužba ne sadrži sve što bi trebalo da sadrži kako bi se moglo po njoj postupati, prvostepeni sud odbacuje tužbu tužilje sa pozivom na odredbe člana 11. Zakona o održavanju stambenih zgrada i člana 73, 77. i 78. Zakona o parničnom postupku. Po izraženom pravnom stavu suda po takvoj tužbi se ne može postupati, jer pravno lice nema legalno i legitimno izabranog zakonskog zastupnika.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata tako izražen pravni stav nižestepenih sudova.

Osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je pobijano rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. a u vezi člana 77. i 78. Zakona o parničnom postupku.

Članom 77. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 ... 111/09) propisano je da u toku celog postupka sud će po službenoj dužnosti paziti da lice koje se pojavljuje kao stranka može biti stranka u postupku i da li je stranka parnično sposobna, da li parnično nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlašćenje kad je ono potrebno. U članu 78. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne može biti stranka u postupku, a taj se nedostatak može otkloniti, pozvaće tužioca da izvrši potrebne ispravke u tužbi. Stavom drugim navedene zakonske odredbe, propisano je da kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovlašćenje kad je ono potrebno, zatražiće da nadležni organ starateljstva postavi staraoca parnično nesposobnom licu ili će preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parnično nesposobna stranka bila pravilno zastupana.

U konkretnom sporu tužilja je podnela tužbu protiv Stambene zgrade u ulici … broj … i tužene S.Š., kao nužnih jedinstvenih suparničara u smislu člana 204. Zakona o parničnom postupku jer su ugovorne strane u pravnom poslu koji se pobija tužbom u ovoj parnici.

Prema članu 73. Zakona o parničnom postupku stranka u postupku može biti samo fizičko i pravno lice. Prvotužena Stambena zgrada u ulici … broj … može biti stranka u postupku, ima stranačku sposobnost, a eventualni nedostaci u zastupanju prvotužene stambene zgrade ne mogu biti od uticaja na stranačku već na parničnu sposobnost prvotužene jer pravno lice neimenovanjem zakonskog zastupnika nije prestalo da postoji. Ukoliko stranka, u parničnom postupku nema lice ovlašćeno za zastupanje, onda je sud u obavezi da u smislu člana 78. stav 2. ZPP preduzme mere koje su potrebne da bi se nedostaci u zastupanju otklonili i da parnično nesposobna stranka bude pravilno zastupana. Samim tim se ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova, da zbog toga što prvotužena nema legalno i legitimno izabranog zakonskog zastupnika ni predsednika skupštine stanara, tužba ne sadrži sve što bi trebalo da sadrži kako bi se moglo po njoj postupati i da to predstavlja razlog za odbacivanje tužbe. Nasuprot tome, Vrhovni kasacioni sud smatra da nisu bili ispunjeni materijalno-procesni uslovi za obačaj tužbe i da nedostaci u zastupanju prvotužene ne mogu biti od uticaja na njenu stranačku sposobnost.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 406. stav 1, a u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.