Apelacioni sud u Beogradu, kao sud trećeg stepena, presudom Kž3 24/15 od 04.11.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog S.M.1, advokata D.Ć. i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 818/14 od 22.04.2015. godne, potvrdio.

Branilac okr. S.M.1, adv. S.M.2, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i da presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 818/14 od 22.04.2015. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž3 24/15 od 04.11.2015. godine ukine i vrati na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okr. S.M.1 oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) (u daljem tekstu:ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.M.1, adv. S.M.2, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama Apelacionog suda u Beogradu učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su zasnovane na dokazima pribavljenim na nezakonit način, na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i koje je sud morao izdvojiti iz spisa. S tim u vezi, branilac navodi da je prema okrivljenom primenjena posebna dokazna radnja simulovano davanje ili primanje mita u smislu člana 174. stav 1. tačka 2) ZKP, koja je predviđena i istovetnim odredbama člana 504 i i 504j ZKP, koji je važio u vreme preduzimanja ove dokazne radnje, ali koja nije sprovedena u skladu sa članom 175. ZKP, jer nije postojao obrazloženi predlog javnog tužioca ni naredba sudije za prethodni postupak (tada istražnog sudije) o određivanju ove dokazne radnje i osim toga, iz načina na koji je pokrenut čitav mehanizam organizovanja simulovanog posla i postupanja policijskih službenika D.S. i V.I., kao i oštećenog koji to i nije već pripadnik BIA-e i treći policajac - izvršilac simulovanog posla, proizilazi da postoje elementi podstrekavanja na krivično delo, što je članom 176. stav 3. ZKP izričito zabranjeno i kažnjivo, pa se pomenuti policajci i oštećeni nisu mogli saslušavati u svojstvu svedoka i na njihovim iskazima ne može se zasnivati sudska odluka.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane.

U skladu sa odredbom člana 604. stav 1. ZKP, zakonitost radnji koje su predmet zahteva, preduzetih pre početka primene tog zakonika (01.10.2013.godine) ocenjuje se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04 ... 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Prema odredbama člana 504a stav 5. u vezi sa stavom 1. ranije važećeg ZKP, posebne odredbe glave HHIHa tog Zakonika, koje sadrže posebna pravila postupka za određena krivična dela, primenjuju se i u postupku za krivična dela korupcije u koja spada krivično delo primanje mita iz člana 367. KZ. Između ostalih, u postupku za navedeno krivično delo primenjuje se posebna dokazna radnja pružanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova, predviđena članom 504 i ranije važećeg ZKP, koju pismenom obrazloženom naredbom određuje istražni sudija na zahtev javnog tužioca, ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano (član 504 i stav 1. i 3. istog Zakonika), a navedenu meru izvršavaju ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova, Bezbednosno- informativne agencije, Vojno-bezbednosne agencije ili drugo lice koje na njihov predlog odredi istražni sudija (član 504j stav 1. ranije važećeg ZKP).

U konkretnom slučaju, prema stanju u spisima predmeta, nije određena niti je bilo potrebe ni uslova za određivanje posebne dokazne radnje iz člana 504 i ranije važećeg ZKP, koja se određuje samo kada se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje učinioca krivičnog dela, a u ovom slučaju postojao je iskaz oštećenog Z.P. kao ključni dokaz izvršenja krivičnog dela iz člana 367. KZ od strane okrivljenog.

Sledstveno rečenom, postupanje policijskih službenika D.S. i V.I., na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog (pribavljanje novca iz namenskih sredstava Policijske uprave i predaje prethodno obeleženih novčanica oštećenom radi predaje istih okrivljenom, čekanje ispred kancelarije okrivljenog da bi ušli na znak oštećenog), nema karakter posebne dokazne radnje o kojoj je reč, već predstavlja uobičajenu tehničku radnju obezbeđenja dokaza, u smislu odredaba člana 225. ranije važećeg ZKP, koju su pripadnici organa unutrašnjih poslova ovlašćeni da samostalno preduzimaju, bez prethodnog odobrenja javnog tužioca ili suda. Za navedenu radnju pomenuti policijski službenici nisu „angažovali pripadnika BIA Z.P.“ kako se netačno predstavlja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, već se imenovani, prema utvrđenom činjeničnom stanju, kao oštećeno lice od kojeg je zahtevan poklon u novcu obratio nadležnom organu unutrašnjih poslova da prijavi krivično delo i učinioca i pristao da, radi obezbeđenja dokaza koji potkrepljuje njegovu prijavu i iskaz, preuzme i preda obeležene novčanice. Stoga, ni policijski službenici, ni oštećeni Z.P., nasuprot navodima zahteva, nisu postupali u svojstvu izvršilaca posebne dokazne radnje, u smislu člana 504j ranije važećeg ZKP.

Neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da u opisanom postupanju policijskih službenika D.S. i V.I. i oštećenog Z.P. postoje elementi podstrekavanja okrivljenog na izvršenje krivičnog dela iz člana 367. KZ, pa da su stoga njihovi iskazi koje su dali u svojstvu svedoka, takođe nezakonito pribavljeni dokazi. Podstrekavanje kao oblik saučesništva u krivičnom delu (član 34. KZ) podrazumeva radnju kojom se kod drugog stvara odluka da izvrši određeno krivično delo ili učvršćuje ideja o izvršenju krivičnog dela, a u konkretnom slučaju, na osnovu iskaza oštećenog Z.P., utvrđeno je da je okrivljeni tvorac ideje o delu i da je izričito i određeno manifestovao volju da izvrši krivično delo u pitanju, stavljajući oštećenom konkretan predlog da se zahvali poklonom u novcu, prema svojim mogućnostima.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.M.1, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                Bata Cvetković,s.r.