Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Knjaževcu K 837/13 od 09.09.2015. godine (pravnosnažna 24.11.2015. godine) okrivljeni D.R. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 2. KZ. Nakon toga, okrivljeni je preko branioca 09.12.2015. godine podneo zahtev za naknadu troškova postupka u kojem je opredelio troškove i između ostalih opredelio i troškove za prevoz branioca sopstvenim vozilom na relaciji Bor-Knjaževac i nazad, a s obzirom na to da je kancelarija branioca u Boru, a da su se glavni pretresi u postupku koji je vođen protiv okrivljenog D.R. održavali pred Osnovnim sudom u Knjaževcu.

Pobijanim prvostepenim rešenjem okrivljenom su dosuđeni troškovi krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 265.500,00 dinara, s tim što sud nije priznao okrivljenom troškove koje je imao na ime naknade za prevoz branioca sopstvenim vozilom radi pristupa na glavne pretrese, iz razloga jer sudu nisu pruženi dokazi o tome da je za bilo koji dolazak branilac okrivljenog upotrebio sopstveni automobil. Pobijanim drugostepenim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv pobijanog prvostepenog rešenja, a kojom žalbom je okrivljeni tražio da mu se dosude troškovi koje je imao na ime prevoza branioca sopstvenim vozilom na relaciji Bor-Knjaževac i nazad. Drugostepeni sud u pobijanom rešenju nalazi da je okrivljeni za navedene troškove prevoza branioca sopstvenim vozilom trebalo da priloži zvaničnu dokumentaciju o ceni goriva, kao i račun na ime podnosioca zahteva – okrivljenog, a kako bi sud mogao da zasnuje odluku na zvaničnim podacima.

Odredbom člana 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata je propisano da su stranka ili nadležan organ, dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova, dok je članom 9. iste Tarife, između ostalog, propisano da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, advokatu pripada naknada za prevoz i to za prevoz sopstvenim vozilom u visini od 30 % od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP je između ostalog propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca. Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po oceni ovog suda, u pobijanim rešenjima je povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP u vezi člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata jer pobijanim odlukama sud okrivljenom nije dosudio nužne izdatke koje je njegov branilac imao u predmetnom krivičnom postupku za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije i to izdatke za prevoz sopstvenim vozilom, a koji su u zahtevu za naknadu troškova traženi.

Naime, po nalaženju ovog suda, a kako se to osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, sudovi u pobijanim rešenjima nisu mogli da okrivljenom ne priznaju pravo na naknadu putnih troškova koje je imao njegov branilac na ime pristupa na glavne pretrese pred Osnovnim sudom u Knjaževcu, sa obrazloženjem da za iste nisu pruženi dokazi o tome „da je za bilo koji dolazak branilac optuženog upotrebio sopstveni automobil“, te da je okrivljeni trebalo da priloži zvaničnu dokumentaciju o ceni goriva kao i račun na ime okrivljenog, budući da je nesporno da je sedište kancelarije branioca okrivljenog u Boru i da je branilac u predmetnom postupku pristupao na glavne pretrese koji su održavani pred Osnovnim sudom u Knjaževcu, pri čemu je u zahtevu za naknadu troškova postupka istaknuto da je branilac na te pretrese dolazio sopstvenim vozilom.

S tim u vezi, imajući u vidu da okrivljenom u ovom postupku pripadaju nužni izdaci koje je imao njegov branilac, pa i izdaci za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, odnosno naknada za prevoz sopstvenim vozilom čija visina se tačno može odrediti na osnovu napred citirane odredbe člana 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, te kako nije propisana obaveza da se prilikom zahteva za naknadu ovih troškova dostavi i dokaz o ceni goriva i računi na ime podnosioca zahteva, to nižestepeni sudovi nisu mogli da odbiju zahtev za njihovu naknadu iz razloga što isti nisu posebno dokazani.

Kako je pobijanim rešenjima povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP, to su ista morala biti ukinuta i predmet vraćen Osnovnom sudu u Knjaževcu na ponovno odlučivanje u prvostepenom postupku. U ponovnom postupku sud će imati u vidu sve primedbe iz ove presude, postupiti po istim kako bi mogao da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                            Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                         Janko Lazarević,s.r.