Protiv navedene presude Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž 24204/15 od 25.12.2015. godine Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 88/16 od 02.03.2016. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 2. u vezi čl. 229. stav 1, 238. stav 2. i 227. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br.101/05, 116/08 i 111/09), u vezi člana 455. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati istom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon što je o sednici veća u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br.65/2013) obavestio Republičkog javnog tužioca, održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, te je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Odredbom člana 340. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br.65/2013), je propisano da će se prekršajni postupci započeti do dana početka primene ovog zakona okončati po odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br.101/05, 116/08 i 111/09), pa se u ovom postupku zakonitost pobijane pravnosnažne presude mora ocenjivati u skladu sa Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09), (u daljem tekstu ranije važeći Zakon o prekršajima).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijana presuda Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu je doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. ranije važećeg Zakona o prekršajima, budući da je povređeno pravo odbrane okrivljenog, jer nije odlučeno o blagovremeno podnetoj žalbi okrivljenog na prvostepenu odluku, a o kojoj je drugostepeni sud bio dužan da odluči, što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje odluke.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su u predmetnom prekršajnom postupku žalbe na prvostepenu presudu Prekršajnog suda u Mladenovcu – Odeljenje u Sopotu blagovremeno izjavili branilac okrivljenog advokat M.V. i okrivljeni M.M. lično, te da je žalba branioca okrivljenog dostavljena drugostepenom sudu pre žalbe okrivljenog i o istoj je drugostepeni sud odlučio donošenjem pobijane presude kojom je žalbu odbio kao neosnovanu, a prvostepenu presudu potvrdio, dok je žalba okrivljenog odbačena kao nedozvoljena u smislu čl. 259. stav 4. i 268. stav 1. sada važećeg Zakona o prekršaju.

Odredbom člana 229. stav 1. ranije važećeg Zakona o prekršajima je propisano da žalbu mogu izjaviti okrivljeni i podnosilac zahteva, dok je stavom 3. istog člana propisano da u korist okrivljenog žalbu mogu izjaviti njegov branilac, bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici. Odredbom člana 238. stav 2. istog zakona je propisano da blagovremenu i dozvoljenu žalbu sud, odnosno organ uprave sa spisima predmeta će dostaviti Višem prekršajnom sudu u roku od tri dana, dok je odredbom člana 239. istog zakona propisano da rešavajući po žalbi Viši prekršajni sud može žalbu odbaciti, odbiti kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku ili usvojiti, a prvostepenu odluku preinačiti ili ukinuti. Odredbom člana 227. istog zakona je propisano da na postupak pred sudovima, koji nije propisan odredbama ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

Odredbom člana 455. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da o svim žalbama protiv iste presude drugostepeni sud odlučuje, po pravilu, jednom odlukom.

Ovaj sud najpre nalazi da u konkretnom slučaju žalba okrivljenog nije mogla biti odbačena kao nedozvoljena u smislu čl. 259. stav 4. i 268. stav 1. sada važećeg Zakona o prekršajima s obzirom na odredbu člana 340. važećeg Zakona, po kojoj je u konkretnom slučaju trebalo primeniti ranije važeći Zakon o prekršajima i to odredbe čl. 229. stav 1. i 238. stav 2. tog zakona i žalbu okrivljenog dostaviti drugostepenom sudu.

Polazeći od navedenog, po oceni ovog suda, kako su u konkretnom slučaju žalbe na prvostepenu presudu Prekršajnog suda u Mladenovcu – Odeljenje suda u Sopotu, blagovremeno izjavili i okrivljeni i njegov branilac, te kako je drugostepeni sud pobijanom presudom odlučio samo o žalbi branioca, a imajući u vidu da je u odnosu na žalbu okrivljenog sud postupio protivno ranije važećem Zakonu o prekršajima, to je u konkretnom slučaju došlo do povrede prava na odbranu okrivljenog, jer je drugostepeni sud pogrešnom primenm zakona odbacio žalbu okrivljenog i o njegovoj žalbi nije odlučio shodno zakonskoj mogućnosti predviđenoj odredbom člana 455. stav 3. ZKP.

Dakle, kako u predmetnom postupku drugostepeni sud nije odlučio o blagovremeno izjavljenoj žalbi okrivljenog, učinjena je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. ranije važećeg Zakona o prekršajima, zbog čega je pobijana presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje, s tim što će u ponovnom postupku sud imati u vidu odredbe člana 76. ranije važećeg Zakona o prekršajima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br.65/13), odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                              Janko Lazarević,s.r.