.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz P 2/2016
28.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Biljane Sinanović, Radmile Dragičević Dičić i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u privredno-kaznenom postupku protiv okrivljenog „U. P.“ Društvo sa ograničenom odgovornošću za trgovinu i usluge kao pravnog lica i LJ.P., kao odgovornog lica zbog privrednog prestupa iz člana 68. stav 1. tačka 12a. u vezi stava 2. Zakona o računovodstvu i reviziji, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih adv. P.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Privrednog suda u Novom Sadu Pk 46/14 od 04.05.2015. godine i Privrednog apelacionog suda u Beogradu 1Pkž 193/15 od 04.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 28.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih „U. P.“ Društvo sa ograničenom odgovornošću za trgovinu i usluge kao pravnog lica i LJ.P., kao odgovornog lica, adv. P.J., podnet protiv pravnosnažnih presuda Privrednog suda u Novom Sadu Pk 46/14 od 04.05.2015. godine i Privrednog apelacionog suda u Beogradu 1Pkž 193/15 od 04.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Novom Sadu Pk 46/14 izrekom pod jedan okr. „U. P.“ Društvo sa ograničenom odgovornošću za trgovinu i usluge kao pravno lice i LJ.P. kao odgovorno lice, oglašeni su odgovornim zbog privrednog prestupa iz člana 68. stav 1. tačka 12a. u vezi stava 2. Zakona o računovodstvu i reviziji za koje su im utvrđene i to u odnosu na privredno lice novčana kazna u iznosu od 20.000,00 dinara a u odnosu na odgovorno lice novčana kazna u iznosu od 4.000,00 dinara i izrečena uslovna osuda tako što je utvrđeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni prvog i drugog reda ne izvrše nov privredni prestup, a drugookrivljena ni krivično delo koje ima obeležje privrednog prestupa u roku od jedne godine.
Istom presudom odlučeno je da troškova postupka nije bilo.
Presudom Privrednog apelacionog suda u Beogradu 1Pkž 193/15 od 04.11.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog pravnog lica „U. P.“ Društvo sa ograničenom odgovornošću za trgovinu i usluge, kao prvnog lica i LJ.P. kao odgovornog lica i žalba branioca okrivljenih adv. P.J., a presuda Privrednog suda u Novom Sadu Pk 46/14 od 04.05.2015. godine, je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenih „U. P.“ Društvo sa ograničenom odgovornošću za trgovinu i usluge kao pravnog lica i LJ.P., kao odgovornog lica, adv. P.J., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, iz razloga predviđenih članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da se zahtev usvoji i pobijane presude preinače tako što će okrivljeni biti oslobođeni od odgovornosti za izvršeni privredni prestup.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća ispitujući dozvoljenost podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, našao;
Zahtev je nedozvoljen.
Procesnom odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima (''Službeni list SFRJ'', br. 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, ''Službeni list SRJ'', br. 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 i ''Službeni glasnik RS'', broj 101/2005), propisano je da ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno, u postupku za privredne prestupe shodno će se primenjivati odredbe Zakona o krivičnom postupku između ostalih, odredbe o zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 419. do 424). Zakonom o privrednim prestupima u delu koji se odnosi na postupak po pravnim lekovima i to na zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek (glava XIII tačka 3), u članu 130. je propisano, da protiv pravnosnažne sudske odluke kojom je povređen ovaj zakon ili protiv sudskog postupka koji je prethodio pravnosnažnoj sudskoj odluci, nadležni javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a u članu 133. istog zakona, da javni tužilac zahtev može podići u roku od 6 meseci od dana kada je strankama dostavljena odluka protiv koje je dozvoljeno podizanje zahteva.
Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je, u članu 483. stav 1, da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, s tim da je pravo okrivljenog i branioca za podnošenje zahteva vremenski ograničeno na rok od 30 dana računajući od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke okrivljenom (član 485. stav 4. istog Zakonika).
Iz citiranih propisa proizilazi da je odredbama Zakona o privrednim prestupima, koje se primenjuju u postupku za privredni prestup, u odnosu na važeće opšte odredbe krivičnog postupka, između ostalog, različito određen krug lica koja su ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega u postupku za privredni prestup ne dolazi u obzir shodna primena odredbe člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 56. Zakona o privrednim prestupima, već se u pogledu ovlašćenja za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti primenjuje odredba člana 130. Zakona o privrednim prestupima.
Kako je, u smislu odredbe člana 130. Zakona o privrednim prestupima, isključivo nadležni javni tužilac ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke donesene u postupku za privredni prestup, to je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnog lica „U. P.“ Društvo sa ograničenom odgovornošću za trgovinu i usluge i odgovornog lica LJ.P., nedozvoljen, jer je podnet od neovlašćenog lica u smislu citiranog propisa.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 130. Zakona o privrednim prestupima u vezi čl. 56. istog zakona i člana 487. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić, s.r. Bata Cvetković, s.r.
