Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1096/15 od 04.11.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih M.M., A.S., S.M. i I.B. i okrivljenog M.M. lično, a presuda Višeg suda u Šapcu K 238/10 od 24.06.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog M.M., adv. N.C., zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe,

- branilac okrivljenog I.B., adv. D.P. zbog povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili pak iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.M., adv. N.C., i I.B., adv. D.P. su neosnovani.

Branilac okrivljenog M.M., adv. N.C., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, to jest na odbranama okrivljenih datim u policiji, a da su pri tom okrivljeni A.S., M.M. i S.S. imali istog branioca, da su njihove odbrane bile u koliziji, te su iste presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog I.B., adv. D.P. navodi da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, koja propisuje kada se sud može upoznati sa iskazom saoptuženog ili već osuđenog, te da iskaz saoptuženog S.S. se nije mogao pročitati u smislu navedene zakonske odredbe imajući u vidu da je u odnosu na ovog okrivljenog doneto rešenje kojim je odbijena optužba usled nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja. Takođe po navodima zahteva, i iskaz okrivljenog S.S. nije se mogao pročitati ni shodno odredbi člana 406.stav 1. tačka 1) ZKP na koju odredbu se poziva drugostepeni sud nalazeći da se radi o očiglednoj grešci pri pozivanju na tačku 5. navedenog člana od strane prvostepenog suda.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Stoje navodi zahteva branioca okrivljenog M.M., da su okrivljeni A.S., M.M. i S.S. imali istog branioca, ali ne stoji tvrdnja izneta u zahtevu da su njihove odbrane pred ogranima MUP-a bile u koliziji.

Ovo stoga što iz spisa predmeta proizilazi da okrivljeni M.M. nije dao odbranu pred organima MUP-a, a okr. A.S. je dao odbranu u MUP-u, u pristustvu branioca B.S., međutim istu je ponovio u iskazu pred istražnim sudijom i na glavnom pretresu u prisustvu izabranog branioca D.T.

Osim toga, odbrana okrivljenog A.S. i S.S. u MUP-u na kojima se delimično zasnivaju pravnosnažne presude nisu u koliziji, jer se ne odnose na isti događaj, budući da je okr. S.S. dao odbranu vezano za događaj od 25.04.2009. godine (u odnosu na kupovinu opojne droge – marihuane od okrivljenog I.B., a u kojoj je posredovao okrivljeni S.M., tačka 4. zahteva za sprovođenje istrage, odnosno tačka 3. optužnice), dok je okrivljeni A.S., dao odbranu u vezi događaja iz perioda 2008. – prva polovina 2009. godine, a koji ne obuhvata radnje o kojima se izjašnjavao okrivljeni S.S. (tačka 1. zahteva za sprovođenje istrage, odnosno tačka 1 optužnice).

Iz navedenog proizilazi, da se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog M.M. ukazuje da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati to jest na odbranama koje su u koliziji to jest da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Nadalje, neosnovano se zahtevom branioca okrivljenog I.B. ukazuje na povredu odredbe člana 406. stav 1. tačka 5) i 1) ZKP, odnosno kada se sud može upoznati sa iskazom saoptuženog ili već osuđenog.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 23.06.2015. godine navedeno da će se na osnovu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, izvršiti upoznavanje sa sadržinom zapisnika o saslušanju saoptuženih S.M. od 25.04.2009. godine u PS Mali Zvornik kod istražnog sudije od 15.06.2009. godine i sa glavnog pretresa od 06.11.2009. godine i 07.02.2013. godine, i S.S. sa zapisnika u PS Mali Zvornik od 25.04.2009. godine i sa glavnog pretresa od 06.11.2009. godine jer za to postoje važni razlozi budući da su ovi optuženi nedostupni sudu.

Dakle, iz sadržaja odluke nesumnjivo proizilazi da je upoznavanje sa sadržinom zapisnika o saslušanju saoptuženih izvršeno, „jer za to postoje važni razlozi“, a upravo su to razlozi propisani članom 406. stav 1. tačka 1) ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud u tom delu prihvata razloge drugostepenog suda da se radi o očiglednoj grešci, jer nesumnjivo proizilazi da je upoznavanje sa sadržinom zapisnika izvršeno u smislu tačke 1) člana 406. stav 1. ZKP.

Osim toga, prema okrivljenom S.S., bila je raspisana poternica određen pritvor i doneto rešenje za suđenje u odsustvu, a član 406. stav 1. tačka 1) ZKP propisuje da će se upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima izvršiti ako su ispitana lica umrla, duševno obolela ili se ne mogu pronaći, ili je njihov dolazak pred sud nemoguć ili znatno otežan zbog starosti, bolesti ili drugih važnih razloga.

Nadalje, tačno je da okrivljeni S.S. nije osuđen i da je protiv njega rešenjem Višeg suda u Šapcu 4K 238/10 od 22.05.2015. godine obustavljen krivični postupak usled zastarelosti krivičnog gonjenja. Međutim, navedeno rešenje u trenutku izvođenja dokaza čitanjem odbrane na glavnom pretresu dana 23.06.2015. godine nije bilo pravnosnažno, budući da nije dostavljeno strankama u postupku i braniocu, zbog čega je sud bio ovlašćen da se upozna sa tim zapisnikom. Naime, okrivljeni S.S. ima svojstvo saoptuženog sve do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, koji se protiv njega vodi, a on je to svojstvo imao u trenutku izvođenja ovog dokaza, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

Sa iznetih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.B.

Stoga je, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve branilaca okrivljenih M.M. i I.B. odbio kao neosnovane i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.