.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 174/2015
11.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Branislave Apostolović i Zvezdane Lutovac, članova veća, u privrednom sporu po tužbi tužioca R. D.O.O. S.-P., koga zastupa punomoćnik D.Ž.B., advokat iz P., protiv tuženih 1) Direkcije za izgradnju Opštine Stara Pazova, JP iz Stare Pazove, čiji je punomoćnik S.G., advokat iz N.P. i 2) A.D. S. R., uz učešće umešača na strani tuženih D.D.O.R. N.S., Filijala R., radi naknade štete u iznosu od 1.049.810,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4511/14 od 12.03.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 11.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca R. D.O.O. iz S. kod P., izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž br.4511/14 od 12.03.2015. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju tužioca.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P br. 381/2012 od 26.02.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezani prvo i drugotuženi da tužiocu solidarno isplate na ime naknade materijalne štete iznos od 569.810,00 dinara, sa zakonskkom zateznom kamatom počev od 30.07.2007. godine do isplate iznos od 480.000,00 dinara na ime izgubljene dobiti, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.08.2013. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezani su tuženi prvog i drugog reda da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 476.337,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu preko dosuđenog. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan prigovor pasivne legitimacije prvotuženog.
Privredni apelacioni sud u Beogradu presudom Pž br.4511/14 od 12.03.2015. godine u stavu I izreke preinačuje presudu Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P br.381/12 od 06.02.2014. godine u stavu I i II, tako što odbija kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se prvo i drugotuženi obavežu da mu solidarno isplate na ime naknade materijalne štete iznos od 569.810,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.07.2007. godine pa isplate, iznos od 480.000,00 dinara na ime izgubljene dobiti sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.08.2013. godine pa do isplate, kao i da mu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 476.337,00 dinara. Obavezuje tužioca da prvotuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 70.500,00 dinara. Stavom II obavezuje tužioca da prvotuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 48.695,00 dinara.
Protiv navedene presude, tužilac izjavljuje blagovremenu reviziju. Reviziju izjavljuje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava.
Prvotužena u odgovoru na reviziju predlaže da se revizija odbije kao neosnovana. Troškove je opredeljeno tražio.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. relevantnog Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04... 111/09) i odlučio kao u izreci iz sledećih razloga:
Revizija tužioca nije osnovana.
Tužilac je dana 02.02.2004. godine, sudu opšte nadležnosti podneo tužbu protiv tuženih radi naknade štete u iznosu od 454.762,00 dinara izmakle koristi u iznosu od 300.000,00 dinara (ukupno 754.762,00 dinara). Sud opšte nadležnosti se rešenjem od 05.04.2012. godine oglašava stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj parnici i odlučuje da spise dostavi Privrednom sudu u Sremskoj Mitrovici kao stvarno nadležnom sudu. U podnesku od 16.09.2013. godine tužilac preinačuje tužbu povećanjem zahteva tako što traži naknadu štete u iznosu od 569.810,00 dinara (stvarna šteta) i iznosu od 480.000,00 dinara na ime izgubljene dobiti (ukupno potražuje 1.049.810,00 dinara).
Prvostepena presuda kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca doneta je dana 26.02.2014. godine, a drugostepena presuda kojom je preinačena prvostepena odluka tako što je zahtev tužioca odbijen doneta je dana 12.03.2015. godine.
Odredbom člana 490.stav 1. relevantnog Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04... 111/09), propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. U članu 478.stav 6.istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Potraživanje tužioca u iznosu od 1.049.810,00 dinara na dan preinačenja tužbe predstavljalo je deviznu protivvrednost od 9.145,96 evra (srednji kurs evra na dan preinačenja tužbe 16.09.2013. godine iznosio je 114,7840 dinara za jedan evro).
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude nije dozvoljena. Samim tim je bez uticaja i pozivanje revidenta na izmenjenu odredbu člana 403.stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), jer se ista u ovom sporu ne primenjuje.
Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci pod I.
Sud je odbio zahtev prvotuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju kao neosnovan. Kako je revizija tužioca odbačena kao nedozvoljena odgovor na reviziju izjavljen od strane tuženog nije bio neophodan jer nije uticao na revizijsko odlučivanje. U smislu člana 150. stav 1. ZPP preduzimanje takve radnje bi bilo suvišno i nepotrebno.
To su razlozi zbog kojeg je zahtev tuženog prvog reda za naknadu ovih troškova odbijen kao neosnovan i odlučeno kao u izreci pod II u smislu člana 161. stav 1, a u vezi člana 150. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
