Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, Branka Stanića i Gordana Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici tužioca S.M. iz P., koga zastupa punomoćnik LJ.N., advokat iz Č., protiv tuženog Republičkog fonda PIO – Filijala Užice., koga u revizijskom postupku zastupa punomoćnik N.G., advokat iz B., radi naknade štete, vrednost spora 234.754,00 dinara, odlučujući o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž br.1084/14 od 28.11.2014. godine, u sednici održanoj 22.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presude Višeg suda u Užicu Gž br.1084/14 od 28.11.2014. godine, i presuda Osnovnog suda u Požegi 5 P br.695/14 od 15.09.2014. godine u stavu jedan, dva, tri i pet i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u označenim delovima. Prvostepenom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje plaćene penzije za period decembar 2009. – decembar 2012. godine isplati sume koje su pojedinačno navedene. U stavu četiri za veće tužbeno traženje tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan. U stavu pet obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova spora isplati 75.888,00 dinara.

Protiv prvostepene presude u dosuđujućem delu tuženi je izjavio posebnu reviziju (punomoćnik u revizijskom postupku advokat N.G.) na osnovu člana 404. ZPP.

Zbog različite sudske prakse u ovoj vrsti predmeta nužno je njeno ujednačavanje, pa su ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, da se o posebnoj reviziji odlučuje.

Tužilac je vojni osiguranik po osnovu rešenja od 12.08.1992. i 28.11.2007. godine. Rešenjem Ministarstva odbrane od 22.07.2011. godine odbijen je njegov zahtev za usklađivanje penzije u procentu od 11.06 % počev od 01.01.2008. godine. Tužiocu u periodu od decembra 2009. pa zaključno sa decembrom 2012. godine (za koji period potraživanje nije zastarelo) nije isplaćena penzija po osnovu vanrednog usklađenja usklađivanja od 11,06 %. Veštačenjem je utvrđeno da pripadajuće iznose penzija tuženi nije obračunavao prema novčanoj vrednosti boda od 9,40 dinara koliko je bod iznosio počev od 01.10.2008. godine posle redovnog usklađivanja penzija.

Tužbeni zahtev je pravnosnažno usvojen jer po stavu nižestepenih sudova tužiocu kao korisniku penzije za period od 01.01.2008. godine nije vanredno uvećana penzija za 11,06 %, što bi bilo u skladu sa članom 73. i 75. Zakona o izmenama i dopunama zakona o penzijskog i invalidskom osiguranju iako je to učinjeno penzionerima koji nisu vojni osiguranici. Odgovornost tuženog zasniva se na članu 172. ZOO u vezi člana 193. sada važećeg Zakona o vojsci.

Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužilac ima pravo na naknadu materijalne štete zbog manje isplaćenih penzija u spornom periodu, (sporno da li za 11,06 % ili za 6,86 % - manje 4,2 % za koliko je po tvrdnji tužene vojnim osiguranicima izvršeno uvećanje penzije početkom 2008. godine).

Naime, po članu 193. sada važećeg Zakona o vojsci koji se primenjuje od 01.01.2008. godine usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu, vrši se po dinamici na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Iz citirane odredbe proizilazi da su vojni osiguranici - vojni penzioneri, počev od 01.01.2008. godine, u potpunosti izjednačeni u pogledu prava u odnosu na penzionere u opštem režimu jer se od momenta stupanja na snagu zakona usklađivanje za obe kategorije penzionera vrši na isti način koji podrazumeva jednakost u pogledu procenta uvećanja penzija.

Nije sporno da je rešenjem direktora PIO od 25.01.2008. godine penzionerima u opštem režimu izvršeno vanredno usklađivanje penzija za 11,06 % (po članu 1. odluke ne čini se razlika između civilnih i vojnih penzionera, niti se vojni penzioneri isključuju). Imajući u vidu zakonsko izjednačenje vojnih i civilnih penzionera po osnovu člana 198. Zakona o vojsci, to je nadležni organ (ranije Fond SOVO), a kasnije tuženi bio obavezan da tužioca kao vojnog penzionera tretira na potpuno jednak način kao i penzionera u opštem režimu. Za usklađivanj penzije (povećanje) nije bilo nužno pojedinačno obraćanje, već je nadležni organ to morao učiniti po službenoj dužnosti.

Tuženi je u toku postupka (a i u reviziji) isticao da je početkom 2008. godine (20.03.2008. godine) vojnim osiguranicima izvršeno uvećanje penzije na način da je vrednost boda sa 9,02 dinara uvećana na 9,40 dinara (4,21 %).

Zbog pogrešne primene materijalog prava, činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, jer se iz obrazloženja nižestepenih presuda ne može pouzdano utvrditi da li je procenat uvećanja od 4,2 % vrednovan ili ne. Zbog toga je bilo nužno ovu odlučnu činjenicu razjasniti jer ako je tvrdnja tužene tačna, onda bi tužbeni zahtev bio delimično osnovan (za procenat uvećanja od 6,86 %).

Na osnovu člana 216. stav 2. odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.