.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2528/2015
18.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića, Gordane Ajnšpiler Popović, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Đ.K. iz Ž., koga zastupa punomoćnik A.V., advokat iz N.S., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državni pravobranilac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1283/2015 od 07.08.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1283/2015 od 07.08.2015. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1283/2015 od 07.08.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 183/2013 od 12.03.2015. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime neisplaćene naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada za period od 01.10.2009. godine do 30.04.2011. godine isplati iznos od 25.792,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti označenog mesečnog iznosa do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 47.056,80 dinara sa kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1283/2015 od 07.08.2015. godine, delimično je preinačena navedena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu, tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu iznosa od 806,00 dinara za oktobar 2009. godine, iznosa od 1.612,00 dinara za novembar 2009. godine, iznosa od 1.612,00 dinara za decembar 2009. godine, iznosa od 1.612,00 dinara za januar 2010. godine i iznosa od 1.612,00 dinara za februar 2010. godine, sa kamatom, dok je u preostalom delu žalba tužene odbijena i potvrđena navedena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse po pitanju prava na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada.
Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu odredbe člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) i člana 14. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), a u vezi sa članom 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužene odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, izmenjenog odredbom člana 14. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći razloge tužene za odlučivanje o reviziji kao posebnoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je našao da za ovakvo odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe. Ovo iz razloga, što pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada zavisi od svakog konkretnog slučaja, te nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava.
Stoga je odlučeno kao u stavu 1. izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), izmenjenog članom 15. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), kao i člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 2. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove Glave, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici, radi naknade troškova dolaska na rad i odlaska sa rada, podneta je sudu 07.02.2013. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude je 18.538,00 dinara. Stoga se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda donete u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, to revizija tužene u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena.
Stoga je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu 2. izreke.
Predsednik veća – sudija,
Branislava Apostolović,s.r.
