Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1431/15 od 10.12.2015. godine delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenog A.G., i prvostepena presuda preinačena u odnosu na ovog okrivljenog u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je sud okrivljenog A.G. zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam godina u koju mu je shodno članu 63. KZ uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 11.01.2015. godine do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru i branilaca okrivljenog u preostalom delu odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena. Prvostepena presuda je u odnosu na okrivljenog M.C. ostala nepromenjena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K br. 8/15 od 12.10.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1431/15 od 10.12.2015. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog A.G. i to:

- adv. D.R., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 2. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, s`tim što će naložiti da se suđenje održi pred potpuno izmenjenim većem, a u smislu navoda iznetih u zahtevu.

- adv. T.L., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 439. tačka 2) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog A.G., adv. D.R. i adv. T.L., Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.G., adv. D.R., u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP je neosnovan, dok su isti zahtev u ostalom delu kao i zahtev branioca okrivljenog adv. T.L., nedozvoljeni.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog A.G., adv. D.R., kao razlog podnošenja zahteva označava opštu odredbu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 485. stav 2. ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na povredu zakona iz čl. 439. tačka 3) ZKP, a naime, da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen krivični zakon, jer sud pri odlučivanju o vrsti i visini kazne koju treba odmeriti okrivljenom A.G. za izvršeno krivično delo nije mogao primeniti odredbe krivičnog zakonika obzirom na činjenicu da je okrivljeni A.G. u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela imao 19 godina, i samim tim spadao u kategoriju lica na koje se primenjuju odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (ZM), i to konkretno odredba člana 46. ZM zbog čega su postojali uslovi za primenu člana 41. ZM, prema kome se okrivljenom eventualno mogla izreći kazna maloletničkog zatvora ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela ne bi bilo opravdano izricanje vaspitne mere.

Suprotno istaknutim navodima zahteva branioca okrivljenog A.G. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pri odlučivanju o vrsti i visini krivične sankcije koju treba odmeriti okrivljenom A.G. za izvršeno krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ pravilno primenili odredbe Krivičnog zakonika i takođe pravilno našli da nije bilo mesta primeni člana 41. i 46. ZM, a sve imajući u vidu kako obeležja ličnosti okrivljenog, a naime, radi se o mlađem punoletnom licu, starosti 19 godina, čiji je život usklađen kako njegovim godinama tako i periodu kasne adolescencije tako i okolnostima pod kojima je delo učinio.

Kako je branilac okrivljenog A.G., adv. D.R., na istu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ukazivao i u izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni sud, iznete žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju svoje presude Kž1 1431/15 od 10.12.2015. godine, na strani 8 s`tim u vezi izneo jasne razloge, koje ovaj sud u potpunosti prihvata kao pravilne i na iste, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.G., adv. D.R., to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 490. i člana 491. ZKP, isti u tom delu odbio kao neosnovan.

Ostali navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.G., adv. D.R., kojima se kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi ukazuje na povredu zakona iz čl. 439. tačka 2) ZKP navodima da je sud u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti, jer je krivičnopravne radnje okrivljenog morao pravno kvalifikovati kao krivično delo ubistvo na mah iz člana 115. KZ kao i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. T.L. u kome se kao razlog podnošenja zahteva označava povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u suštini se svode na osporavanje činjenica vezanih za ličnost okrivljenog kao uslova za primenu Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, činjeničnih utvrđenja suda u odnosu na stanje jake razdraženosti u koje je doveden okrivljeni bez svoje krivice, napadom i teškim vređanjem od strane oštećenog sada pok. M.A. i ocenu izvedenih dokaza, a što po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je iste primenom člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud odbacio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je shodno odredbi člana 491. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.G., adv. D.R. u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP odbio kao neosnovan, a u ostalom delu isti zahtev u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kao i zahtev branioca okrivljenog adv. T.L., shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljene i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.