Kzz 396/2016

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 396/2016
20.04.2016. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.D., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. I.Č., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1 K br. 167/15 od 15.10.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž br. 7/16 od 25.01.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 20.04.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.D., adv. I.Č., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1 K br. 167/15 od 15.10.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž br. 7/16 od 25.01.2016. godine, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačke 8) i 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1 K br. 167/15 od 15.10.2015. godine okrivljeni B.D., oglašen je krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka oštećenom u iznosu od 196.000,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž br. 7/16 od 25.01.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu 1 K br. 167/15 od 15.10.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž br. 7/16 od 25.01.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.D., adv. I.Č., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 2. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke, pa je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačke 8) i 9) ZKP je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 2. ZKP, dok u obrazloženju zahteva ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačke 8) i 9) ZKP, navodima da pravnosnažnim presudama nije potpuno rešen predmet optužbe – član 438. stav 1. tačka 8) ZKP, te da je istima i optužba prekoračena – člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

S tim u vezi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se navodi da je prvostepeni sud okrivljenog B.D. oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i pored činjenice da je optužnim predlogom oštećenog kao tužioca okrivljenom stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela i to: krivično delo ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči i svađi iz člana 124. stav 1. u sticaju sa krivičnim delom ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, čime je povredio odredbu člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Pored toga, u optužnom predlogu nisu navedeni elementi svesti okrivljenog, nasuprot izreci prvostepene presude u kojoj sud navodi da je okrivljeni predmetno krivično delo izvršio sa direktnim umišljajem, što znači da je sud okrivljenog oglasio krivim i osudio za teži oblik predmetnog krivičnog dela, čime je povredio i odredbu člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno prekoračio optužbu.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ne mogu se prihvatiti kao osnovani, jer je po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju predmet optužbe u potpunosti rešen, a nema ni prekoračenja optužbe.

Naime, imajući u vidu činjenicu da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom krivičnog dela datom u optužnom aktu, te da se iz spisa predmeta – optužnog predloga oštećenog kao tužioca utvrđuje da je za oba krivična dela dat isti činjenični opis, to pravilno prvostepeni sud zaključuje da krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ konzumira krivično delo ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči i svađi iz člana 124. stav 1. KZ, zbog čega se u konkretnom slučaju radi o jednom krivičnom delu i to krivičnom delu ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje je okrivljenog i oglasio krivim.

Takođe, ne stoje ni navodi zahteva da je u konkretnom slučaju sud prekoračio optužbu i time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer iz spisa predmeta – žalbe koju je punomoćnik oštećenog kao tužioca izjavio dana 15.01.2013. godine proizilazi da je između ostalog izmenjen i optužni predlog, tako što je u istom naveden umišljaj kao bitan elemenat krivičnog dela i to navodima da je okrivljeni dana 28.01.2012. godine „sa umišljajem ugrozio oštećenog...“, a Apelacioni sud u Kragujevcu rešenjem Kž2 175/13 od 23.01.2013. godine ukazao prvostepenom sudu da tokom postupka treba sam da utvrdi elemente koji su izostavljeni i koji čine biće predmetnog krivičnog dela. Prema tome kako je u izmenjenom optužnom predlogu od 15.01.2013. godine navedeno da je okrivljeni krivično delo izvršio sa umišljajem, to ne stoje ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koje se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Kako je na navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačke 8) i 9) ZKP, branilac okrivljenog ukazivao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na stranama 3 i 4. obrazloženja svoje presude dao razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Vrhovni kasacioni sud je iz napred iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačke 8) i 9) ZKP.

Nadalje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi ukazuje se i na povredu odredbe člana 451. ZKP navodima da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti o povredi člana 451. ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu dozvoljeni zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, shodno članu 485. stav 4. ZKP, u kome su taksativno nabrojani razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, zbog čega je

Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u tom delu odbacio kao nedozvoljen, shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je shodno odredbi člana 490. i 491. ZKP odbio kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačke 8) i 9) ZKP, dok je isti zahtev u ostalom delu shodno članu 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.