U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.I., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. N.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 13 K br. 1154/14 od 21.10.2015. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 br. 63/16 od 22.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 20.04.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I., adv. N.S., kao osnovan, pa SE PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu 13 K br. 1154/14 od 21.10.2015. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 br. 63/16 od 22.02.2016. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud okrivljenog M.I., na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP

OSLOBAĐA OD OPTUŽBE

da je: „sa okrivljenima D.S. i M.J. sa umišljajem i u uračunljivom stanju u Nišu ozbiljnim pretnjama da će napasti na život i telo ugrozio sigurnost oštećenog P.B. iz N., koji obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja – novinara i glavnog i odgovornog urednika internet portala „...“, koje pretnje su kod oštećenog izazvale osećaj straha, uznemirenosti i nesigurnosti, te tako:

- okrivljeni I.M. dana 04.04.2013. godine u 09,19 časova, tokom telefonskog razgovora oko rada JKP „T.“ oštećenom uputio reči pretnje: „da ste takvu stvar objavili u Americi, da li biste živi dočekali jutro?“, našta je oštećeni upitao da li to treba da shvati kao pretnju, a okrivljeni mu je rekao:“da vi kažete da ja lažem, a ja da vas milujem ili mazim, to neće moći“, nakon čega je prekinuo vezu,

- čime bi izvršio krivično delo ugražavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP u odnosu na okrivljenog M.I. padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 13 K br. 1154/14 od 21.10.2015. godine okrivljeni M.I., D.S. i M.J. iz N., oglašeni su krivim zbog po jednog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje su im izrečene uslovne osude tako što su svakom ponaosob utvrđene kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno određeno da se one neće izvršti ako okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni su obavezani da svaki ponaosob plati sudski paušal u iznosima od po 4.000,00 dinara, a na ime naknade troškova krivičnog postupka oštećenom iznos od 95.625,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br. 63/16 od 22.02.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 13 K br. 1154/14 od 21.10.2015. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 br. 63/16 od 22.02.2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.I. adv. N.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka 1. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači obe nižestepene presude, tako što će okrivljenog M.I. na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP, osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I., adv. N.S., je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog M.I. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog a po pitanju da li je delo za koje je okrivljeni optužen i označenim pravnosnažnim presudama oglašen krivim (iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ) krivično delo po zakonu.

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom 3. istog člana propisano da će se učinilac krivičnog dela iz stava 1. kazniti zatvorom ako delo učini, pored ostalih, i prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela (stav 1) sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, što znači da se radi o kvalifikovanoj pretnji, tj. onoj kojom se stavlja u izgled tačno određeno zlo: da će se napasti na telo ili život pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Pretnja mora biti ozbiljna i konkretna, dok se posledica određuje subjektivno i nije potrebno da je sigurnost i objektivno bila ugrožena.

Prema izreci prvostepene presude okrivljeni M.I. je oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ jer je oštećenom uputio reči pretnje: „da ste takvu stvar objavili u Americi, da li biste živi dočekali jutro?“, kao i „da vi kažete da ja lažem, a ja da vas milujem ili mazim, to neće moći“, nakon čega je prekinuo vezu“.

Po oceni Vrhovnog kasacioniog suda iz činjeničnog opisa radnje okrivljenog M.I. date u izreci prvostepene presude ne proizlazi da je okrivljeni oštećenom uputio ozbiljnu i konkretnu pretnju da će napasti na život i telo odnosno ozbiljno mu nauditi, pa stoga ni reči: “da ste takvu stvar objavili u Americi, da li bi ste živi dočekali jutro?“, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda kod oštećenog nisu mogle stvoriti osećaj ugroženosti. U takvoj situaciji prvostepeni sud je, po pravilnoj primeni krivičnog zakona morao da donese oslobađajuću presudu, pa kako to nije učinio, već je okrivljenog oglasio krivim za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ iako se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi nužni za postojanje predmetnog krivičnog dela to je prvostepenom presudom, na štetu okrivljenog povređen krivični zakon - član 439. tačka 1) ZKP.

S`obzirom na to da drugostepeni sud nije otklonio navedenu povredu zakona već je prvostepenu presudu potvrdio, to je i drugostepenom presudom učinjena ista povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I., preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog M.I. oslobodio od optužbe za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. tačka 2) ZKP, te člana 265. stav 1. u pogledu troškova krivičnog postupka, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                         Nevenka Važić, s.r.