Protiv drugostepene presude, tužilac izjavljuje blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na način propisan odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i doneo odluku kao u izreci iz sledećih razloga:

Revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog, na radnom mestu poslovođe pogona dinamo žice na osnovu ugovora o uređenju međusobnih prava i odgovornosti od 02.02.2004. godine. Između fabrike L.ž. B. kao prodavca i G.i. DOO kao kupca zaključen je ugovor o kupoprodaji imovine tuženog dana 15.04.2008. godine. Članom 4. ugovora utvrđena je obaveza tuženog kao kupca da primi u radni odnos 154 radnika i sa njima zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme. Pri tome je saglasno Zakonu o radu, kupac morao da poštuje zatečene normativne akte sa važnošću od jedne godine od dana zaključenja tog ugovora. Nad tuženim je rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St br.35/2010 od 12.02.2010. godine otvoren postupak stečaja. Zbog toga je rešenjem Osnovnog suda u Boru od 18.02.2010. godine prekinut parnični postupak a potom nastavljen rešenjem od 16.08.2010. godine i spisi predmeta su ustupljeni Privrednom sudu u Zaječaru kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Rešenjem Privrednog suda u Zaječaru broj St 35/2010 od 29.10.2010. godine obustavljen je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom, jer je rešenjem toga suda St 35/2010 od 21.10.2010. godine potvrđeno usvajanje plana reorganizacije podnetog od strane stečajnog upravnika dana 09.07.2010. godine, kod stečajnog dužnika G.i. grupa fabrika L.ž. DOO B.. Privredni sud u Zaječaru se rešenjem poslovni broj 2P 630/2010 od 22.11.2010. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje u ovoj parnici i predmet ustupio Osnovnom sudu u Boru. Visina manje isplaćene zarade i razlika manje isplaćenog regresa utvrđena je ekonomsko- finansijskim veštačenjem.

S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev, primenjujući kolektivni ugovor tuženog, kao akt, koji se primenjivao i po isteku roka od godinu dana do stupanja na snagu pravilnika o radu.

Drugostepeni sud u odluci o žalbi tuženog izražava suprotan pravni stav od izraženog stava prvostepenog suda, preinačuje prvostepenu presudu i odbija tužbeni zahtev tužioca.

Revident u revizijskim razlozima izražava suprotan pravni stav od izraženog stava drugostepenog suda.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove. Članom 167. Zakona o stečaju propisane su pravne posledice potvrđivanja usvajanja plana reorganizacije. Stavom 1. navedenog člana propisano je da po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja Plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene tim planom uređuju se isključivo prema uslovima iz Plana reorganizacije. Usvojeni Plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Pravne radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim Planom reorganizacije kako je to propisano stavom drugim. Nepostupanje po usvojenom planu predstavlja razlog za pokretanje stečajnog postupka u smislu člana 173. istog zakona i za sprovođenje stečajnog postupka bankrotstvom stečajnog dužnika.

Pravnosnažno rešenje o potvrđivanju usvajanja Plana reorganizacije od 21.09.2010. godine prema članu 167. stav 1. Zakona o stečaju, a u vezi člana 13. stav 1. tačka 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predstavlja izvršnu ispravu i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Prava svih poverilaca mogu se ostvarivati isključivo u skladu sa usvojenim Planom reorganizacije.

Ekonomsko-finasijskim veštačenjem utvrđeno je da je tuženi u toku trajanja postupka stečaja delimično isplatio potraživanja zaposlenih na ime zarade i utvrđeno je pravo na isplatu regresa za 2009. godinu, saglasno članu 4. tačka 4.12 Ugovora o kupoprodaji za period od dana potpisivanja tog ugovora zaključno sa 15.04.2009. godine. Ova činjenica utvrđena je i iz obaveštenja Agencije za privredne registre od 04.08.2009. godine, koja Agencija je vršila kontrolu i nadzor u postupku privatizacije i proveru izvršenja ugovora o kupoprodaji.

U takvoj situaciji pravilnom primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 28. u vezi člana 231. Zakona o parničnom postupku drugostepeni sud je ispravno zaključio da tužilac koji traži isplatu dospelih novčanih potraživanja do usvajanja Plana reorganizacije, nije dokazao do okončanja postupka, da se radi o potraživanju koje nije obuhvaćeno ovim Planom reorganizacije niti da se to potraživanje zasniva na Planu kao jedino mogućem okviru namirenja, već se zahtev zasniva isključivo na određenoj pravnoj i činjeničnoj situaciji koja je postojala pre nastupanja posledica otvaranja stečajnog postupka i u vreme primene odredaba ugovora o radu i opštih akata. Stoga je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužioca.

Navodi revidenta o pogrešnoj primeni matrijalnog prava nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.