U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca B.P. d.o.o. u stečaju, koga zastupa punomoćnik V.K., advokat iz B., protiv tuženog B.I. a.d. iz B., i umešača na strani tuženog G. a.d. iz B., koga zastupa punomoćnik G.R., advokat iz B., radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 1.500.000 evra, odlučujući o reviziji umešača na strani tuženog, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4442/13 od 22.01.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 26.11.2015.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija umešača na strani tuženog G. a.d. iz B., izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4442/13 od 22.01.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 6116/12 od 21.03.2013.godine, u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je u celosti prestalo potraživanje tuženog kao hipotekarnog poverioca prema tužiocu po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu broj 00-420-1303308.5 od 07.05.2010.godine. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je prestalo založno pravo izvršna vansudska hipoteka upisana u korist tuženog prema tužiocu po osnovu navedenog ugovora o dugoročnom kreditu na šestosobnom stanu od 235 m2 i garaži od 31,94 m2 u B. ... br. ..., L.N.br.... kp.br... KO S.v. sa svim njenim sastavnim delovima. Stavom trećim izreke odlučeno je da presuda ima služiti kao osnov za brisanje zaloge navedene izvršne vansudske hipoteke upisane u korist tuženog na nepokretnosti bliže navedenoj u stavu drugom izreke. Stavom četvrtim izreke, konstatovano je povlačenje tužbe da se utvrdi da je prestalo založno pravo izvršna vansudska hipoteka upisana u korist tuženog prema tužiocu po osnovu navedenog ugovora o dugoročnom kreditu, a na poslovnoj zgradi za koju nije utvrđena delatnost za proizvodnju i distribuciju lekova u S. ulica ... br. ... LN ... kp.br.... KO S., sa svim njenim sastavnim delovima. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.210.000,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 4442/13 od 22.01.2015.godine, u stavu prvom izreke odbio žalbe tuženog i umešača na strani tuženog kao neosnovane i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu u stavovima, prvom, drugom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je umešač na strani tuženog A.D. G. iz B., zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija umešača nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tužioca kao korisnika kredita i tuženog kao davaoca kredita zaključen je 07.05.2010.godine ugovor o dugoročnom kreditu u dinarskoj protivvrednosti iznosa od 1.500.000 evra za potrebe finansiranja trajnih obrtnih sredstava sa rokom vraćanja 05.05.2014.godine. Kao jedno od stredstava obezbeđenja vraćanja kredita u smislu člana 8. Ugovora predviđeno je i zaključenje ugovora o pristupanja dugu broj 1303308.5 Privrednog društva A.D. G. iz B., kao i potpisivanje sudske overene založne izjave i preduzimanje potrebnih radnji radi upisa hipoteke u korist banke na spornim nekretninama. Po osnovu ugovora o pristupanju dugu A.D. G. iz B. je izmirila obaveze prema tuženom u iznosu od 177.517,789,27 dinara, a zatim je podnela zahtev RGZ Službi za katastar nepokretnosti za stupanje na mesto hipotekarnog poverioca ovde tuženog.

Kod ovako utvrđenih činjenica i postavljenog tužbenog zahteva za utvrđenje da je prestalo potraživanje tuženog prema tužiocu, kao i založno pravo na spornom šestosobnom stanu, te da presuda ima služiti kao osnov za brisanje izvršne vansudske hipoteke upisane u korist tužene na istoj nepokretnosti, pravilno su nižestepeni sudovi ovako postavljeni tužbeni zahtev usvojili, dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata revizijski sud.

Pravilno su nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju primenili odredbe člana 43. i 44. Zakona o hipoteci, kada su utvrdili da je isplatom potraživanje tuženog kao hipotekarnog poverioca prema tužiocu prestalo, te da su ispunjeni zakonski uslovi za ispis hipoteke iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana u korist tuženog. Neosnovano je ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu odredbe člana 300. Zakona o obligacionim odnosima i člana 28. Zakona o hipoteci ukazujući da je hipotekarni dug u smislu navedenih odredbi na osnovu ugovora o dugoročnom kreditu, a ne na osnovu ugovora o pristupanju dugu izmirio umešač, te po navedenim zakonskim odredbama stekao založno pravo na spornoj nepokretnosti.

Odredbom člana 300 ZOO i članom 28. Zakona o hipoteci regulisana je zakonska subrogacija kada hipotekarni dug izmiri lice koje nije dužnik, čime ono stupa na mesto hipotekarnog poverioca prema dužniku i trećim licima. Kako je umešač potraživanje tužene banke namirio, na osnovu ugovora o pristupanja dugu, po kome kada pristupilac isplati dug poveriocu on se ne subrogira u poveriočeva prava prema dužniku, što znači da zakonske subrogacije tu nema, jer pristupilac nije isplatio tuđ, nego sopstveni dug. Ugovorna subrogacija je naprotiv moguća ako je u samom ugovoru o pristupanju dugu to predviđeno, a u konkretnom slučaju strana koja je osporavala pravo tužioca na brisanje hipoteke nije to dokazala.

Neosnovano je i pozivanje revidenta na odredbu člana 424. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da ako je solidarna obaveza zaključena u isključivom interesu jednog solidarnog dužnika on je dužan naknaditi ceo iznos obaveze sadužniku koji je namirio poverioca. Navedena zakonska odredba reguliše pravo regresa jednog solidarnog dužnika, prema ostalim solidarnim dužnicima u situaciji kada je jedan od solidarnih dužnika ispunio obavezu, a solidarna obligacija je uspostavljena u isključivom interesu drugog solidarnog dužnika. Predmet parnice nije regresno potraživanje jednog solidarnog dužnika prema durgom zbog čega navedena zakonska odredba nema nikakvog uticaja na odlučivanje o postavljenom tužbenom zahtevu.

Na osnovu izloženog i člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju umešača na strani tuženog kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.