U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca S.R. iz S.M., koga zastupa punomoćnik V.G., advokat iz B., protiv tuženog B.i. d.o.o. u stečaju iz B., koga zastupa punomoćnik J.R., advokat iz B., radi utvrđenja prava svojine i izlučenja nepokretnosti, vrednost predmeta spora 7.487.727,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 3620/14 od 11.02.2015.godine,u sednici veća održanoj dana 17.12.2015.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog B.i. d.o.o. u stečaju iz B. izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 3620/14 od 11.02.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 8885/2013 od 07.03.2014.godine, u stavu jedan izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac vanknjižni vlasnik dvoiposobnog stana broj … na prvom spratu projektovane površine 57,77 m2 u stambeno poslovnom prostoru u izgradnji u Ulici … broj … lamela … u B., izgrađen na kp.br. … i … KO M., što je tuženi dužan priznati i dozvoliti upis prava svojine u javne knjige službe za katastar nepokretnosti kada se za to steknu uslovi. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev za izlučenje iz stečajne mase predmetnog stana. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 295.478,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br.3620/14 od 11.02.2015.godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu.

Protiv drugostepene presude, blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tuženog konkretno se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda koje bi mogle uticati na pravilnost i zakonitost pobijane odluke.

Prema utvrđenim činjenicama, tuženi je investitor izgradnje predmetnog stambeno poslovnog objekta, te je sa izvođačem radova preduzećem N. d.o.o. iz B. 02.10.2008.godine zaključio ugovor o gradnji predmetnog stambeno poslovnog objekta. Nakon toga između tuženog kao prodavca i izvođača radova kao kupca zaključen je ugovor o ustupanju-kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji od 08.06.2011.godine koji je overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 14.05.2012.godine. Navedenim ugovorom tuženi je kao prodavac na ime izvedenih radova ustupio izvođaču radova kao kupcu u trajno vlasništvo nepokretnosti navedene u ugovoru među kojima je i predmetni dvoiposobni stan broj …. Aneksom ugovora od 08.06.2011.godine koji je overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 28.05.2012.godine između istih ugovornih strana definisana je kupoprodajna cena stanova, a zatim je Aneksom ugovora koji je zaključen istoga dana kao i prethodni, a overen 30.05.2012.godine definisano koja lamela odgovara kom broju. Prema potvrdi o isplati od 15.06.2011.godine konstatovano je da je izvođač radova kao kupac u celosti isplatio ugovoreni iznos kupoprodajne cene predmetnog stana broj …. Tuženi i preduzeće N. zaključili su i sporazum o regulisanju međusobnih potraživanja povodom izgradnje i prodaje stanova od 28.05.2012.godine kojim su se saglasili o prebijanju međusobnih potraživanja, a zatim su aneksom od istog datuma predvideli obavezu preduzeća N. da vrati ovde tuženom pobrojane stanove između ostalog i predmetni stan broj …. Tužilac je sa preduzećem N. zaključio 09.06.2011.godine predugovor o kupoprodaji predmetnog dvoiposobnog stana broj …, a ugovor o kupoprodaji istoga stana između istih ugovornika zaključen je i overen pred nadležnim sudom 25.06.2012.godine. Na osnovu potvrde od istog datuma tužilac je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu predmetnog stana. Predajom ključeva od stana tužilac je uveden u posed od strane ovde tuženog kao investitora prema zapisniku od 29.05.2012.godine.

Kod ovako utvrđenih činjenica, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbe člana 20. stav 1. i člana 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao i odredbe člana 50. i 112. Zakona o stečaju kada su usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da je tužilac vlasnik spornog stana, te da je osnovano njegovo izlučno potraživanje od tuženog kao stečajnog dužnika, nad kojim je stečaj otvoren rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 517/12 od 12.10.2012.godine.

Neosnovano revident ukazuje da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine tužioca predviđeni relevantnim odredbama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, te da je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava. Ovo sa razloga što je na osnovu Ugovora o ustupanju-kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji od 08.06.2011.godine preduzeće N. d.o.o. iz B. postalo vlasnik predmetnog stana, te je isti stan prodao tužiocu koji je kupoprodajnu cenu isplatio, te mu je stan predat u posed čime je tužilac ispunio uslove ze sticanje vanknjižnog vlasništva na predmetnom stanu, a samim tim i pravo da mu se iz stečajne mase tuženog navedeni stan izluči. Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da sporazum o regulisanju međusobnih potraživanja i aneks istog od 28.05.2012.godine koji su zaključeni između tuženog i preduzeća N. ne mogu uticati na svojinu tužioca na predmetnom stanu, jer sporazum sa aneksom nisu podobni za prenos prava svojine sa preduzeća N. na tuženog, a koje je pravo svojine preduzeće N. steklo ugovorom o ustupanju-kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji koga je sa tuženim zaključio 08.06.2011.godine sa aneksima istog ugovora.

Neosnovano je i ukazivanje revidenta da stan u izgradnji ne može biti predmet vlasništva, već samo obligacionopravnog odnosa, te da tužilac u konkretnom slučaju može imati samo obligacionopravni zahtev i to prema privrednom društvu N. d.o.o. iz B. kome je isplatio kupoprodajnu cenu stana. Ovo sa razloga što predmet vlasništva može biti stan u izgradnji ukoliko se isti može identifikovati od ostalog dela stambeno poslovnog prostora, a u konkretnom slučaju to je nesporno, jer je tuženi tužiocu i predao ključeve od stana prema zapisniku o primopredaji od 29.05.2012.godine.

Odredba člana 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisuje da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla ili nasleđivanjem. Pravo svojine se stiče i odlukom državnog organa na način i pod uslovima određenim zakonom. Po članu 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

Prema navedenim zakonskim odredbama za sticanje prava svojine na nepokretnostima na osnovu pravnog posla potreban je pravni osnov, ugovor o prodaji nepokretnosti overen kod nadležnog suda, te da je sticalac svojine svoje pravo upisao u zemljišne knjige. Međutim ukoliko iz različitih razloga sticalac svojine ne izvrši upis svog prava u zemljišne knjige, a ispunio je ugovornu obavezu iz ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i nekretnina mu je predata, takav sticalac postaje vanknjižni vlasnik, koji ovaj svoj status zadržava do trenutka kada se budu stekli uslovi za upis u zemljišnu, odnosno drugu javnu knjigu ili do otuđenja nepokretnosti daljim raspolaganjem. U konkretnom slučaju tužilac je zakonitim pravnim poslom pribavio sporni stan koji mu je predat u državinu i za koji je isplatio kupoprodajnu cenu, pa nema osnova za odbijanje njegovog zahteva da se utvrdi njegovo vlasništvo i izlučno pravo.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odbio reviziju tuženog kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.