Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ž.J. – advokat J.K., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 4. ZKP u vezi sa članom 37. stav 2. ZKP, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, te zbog povrede člana 74. stav 1. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet „dostavi na ponovno suđenje drugom mesno nadležnom osnovnom sudu sa područja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici“.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Pozivajući se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP u vezi sa članom 37. stav 2. ZKP, branilac okrivljenog Ž.J. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na glavnom pretresu, u prvostepenom postupku, učestvovao sudija koji se morao izuzeti od suđenja u tom krivičnom predmetu. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi K br.68/15 postupak protiv okrivljenog vođen zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, učinjenom na štetu oštećene LJ.K., sudije Osnovnog suda u Staroj Pazovi, dakle, sudije istog suda koji je doneo pobijanu prvostepenu presudu, a što izaziva sumnju u nepristrasnost kako postupajućeg sudije Slobodana Petkovića, tako i svih sudija Osnovnog suda u Staroj Pazovi da postupaju u tom predmetu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda izloženi navodi zahteva su neosnovani, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, postoji ukoliko je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija –porotnik koji se morao izuzeti.

Razlozi za izuzeće sudije, ili sudije porotnika (obavezno izuzeće) propisani su odredbom člana 37. stav 1. tač. 1, 2, 3, i 4. ZKP. Stavom 2. istog člana, propisano je da sudija ili sudija porotnik može biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Imajući u vidu da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, pretpostavlja postojanje nekog od razloga za obavezno izuzeće koji je propisan odredbom člana 37. stav 1. ZKP, a ne i razlog propisan odredbom člana 37. stav 2. ZKP (zbog postojanja okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije ili sudije - porotnika), te da branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na razlog za izuzeće propisan članom 37. stav 2. ZKP, a ne na razlog za obavezno izuzeće propisan odredbom člana 37. stav 1. tač. 1, 2, 3. i 4. ZKP, to je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Neosnovano se navodima zahteva ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP (koju branilac pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP).

U vezi sa ovom povredom krivičnog zakona, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud okrivljenog Ž.J. oglasio krivim primenjujući član 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 od 03.09.2009. godine), koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine i koji je prestao da važi godinu i po dana pre kritičnog događaja, a koji je pri tome i stroži u odnosu na zakon koji je važio u vreme izvrešenja krivičnog dela. Ovakav svoj stav, branilac zasniva na činjenici da je prilikom odmeravanja kazne prvostepeni sud okrivljenom ublažio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma od jedne godine (kako je to navedeno na strani 7 prvostepene presude), iz čega proizilazi da je u konkretnom slučaju primenjen krivični zakon koji je prestao da važi godinu i po dana pre kritičnog događaja, a na koji način je prema navodima zahteva prvostepeni sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP na štetu okrivljenog.

U vezi sa ovom povredom, u zahtevu se navodi i da je u tom slučaju okrivljenom bilo nužno postaviti branioca po službenoj dužnosti, shodno članu 74. stav 1. tačka 2. ZKP, imajući u vidu visinu propisane kazne za predmetno krivično delo, a što je prvostepeni sud u toku postupka propustio da učini.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva su neosnovani, i pored činjenice da je prvostepeni sud prilikom izricanja kazne zatvora okrivljenom Ž.J. primenio odredbe o ublažavanju kazne ispod zakonom propisanog minimuma, shodno odredbama člana 56. stav 1. tačka 3. i 57. stav 1. tačak 5. KZ.

Ovo stoga što je drugostepeni sud, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, prvostepenu presudu preinačio u delu koji se odnosi na primenu odredaba o ublažavanju kazne, tako što je otklonio primenu odredaba članova 56. stav 1. tačka 3. i 57. stav 1. tačka 5. KZ, nakon čega je, imajući u vidu da je u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela važio Krivični zakonik koji je počeo da se primenjuje 01.01.2013. godine („Službeni glasnik RS“, broj 121/12 od 24.12.2012. godine), te visinu propisane kazne za ovo krivično delo (od 6 meseci do pet godina), okrivljenog pravilno i osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

Kako je, dakle, u vreme izvršenja krivičnog dela važio Krivični zakonik kojim je za predmetno krivično delo bila propisana kazna zatvora u trajanju od 6 meseci do pet godina, te kod činjenice da je obavezna odbrana u smislu člana 74. tačka 2. ZKP nužna samo ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža kazna, to su neosnovani navodi zahteva i u delu u kojem se ističe da je okrivljenom u toku prvostepenog postupka morao biti postavljen branilac po službenoj dužnosti.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                          Nevenka Važić, s.r.