Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.101/16 od 24.02.2016. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog Z.Ž. i preinačena presuda Višeg suda u Nišu K br.182/14 od 06.11.2015. godine u delu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog Z.Ž. za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci dok su u ostalom delu žalba branioca i u celosti žalba Višeg javnog tužioca u Nišu odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Z.Ž., advokat D.M., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da istu preinači a okrivljenog oslobodi od optužbe, s tim da u smislu člana 488. stav 2. ZKP branilac bude obavešten o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je razmotrio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.Ž., pa je na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP našao da je isti izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.Ž. je neosnovan.

Branilac okrivljenog Z.Ž. u svom zahtevu navodi da je okrivljeni u konkretnom slučaju oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ zato što je povredio blanketne norme iz člana 35. st. 1. i 2, člana 187. stav 2. i člana 42. stav 1. ZOBS-a na putevima na taj način što brzinu kretanja voizila nije prilagodio uslovima puta, što je svojim vozilom prešao delimično na levu kolovoznu traku i što je kritičnom prilikom upravljao putničkim vozilom u stanju alkoholisanosti sa 1,6 promila alkohola u krvi. Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, ova utvrđenja sudova nisu pravilna jer je kritičnom prilikom okrivljeni svojim putničkim vozilom upravljao poštujući sve norme ZOBS-a, pa delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, a presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Z.Ž. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog Z.Ž. s tiču svi bitni elementi krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                              Zoran Tatalović, s.r.