U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje maloletne N.P. iz B., čija je zakonska zastupnica B.P. iz B., protiv tuženog S.P. i B., čiji je punomoćnik N.Đ., advokat iz B., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 315/2015 od 29.07.2015. godine, u sednici održanoj 10.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog S.P. iz B., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 315/2015 od 29.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 5532/13 od 23.03.2015. godine, u prvom stavu izreke, obavezan je tuženi da, na ime doprinosa za izdržavanje maloletne N.P., plaća 15.000,00 dinara mesečno do petog u mesecu za tekući mesec isplatom na ruke zakonskoj zastupnici maloletne tužilje - majci B.P., počev od 23.03.2015. godine, kao dana donošenja presude pa ubuduće, dok za to postoje uslovi ili ova odluka ne bude izmenjena. U drugom stavu izreke, tužbeni zahtev maloletne tužilje kojom je tražila da se tuženi obaveže da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 15.000,00 dinara za period od 23.10.2013. godine kao dana podnošenja tužbe do 23.03.2015. godine, kao dana donošenja odluke, odbijen je kao neosnovan. U trećem stavu izreke, ovom presudom je izmenjena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P 9789/07 od 07.03.2008. godine u četvrtom stavu izreke presudom kojim je određena visina doprinosa za izdržavanje. U četvrtom stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 315/2015 od 29.07.2015. godine, u prvom stavu izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 5532/13 od 23.03.2015. godine u delu prvog stava izreke kojim je obvezan tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća mesečno po 15.000,00 dinara i žalba tuženog je odbijena kao neosnovana. U drugom stavu izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 5532/13 od 23.03.2015. godine, u preostalom delu prvog stava izreke i u drugom stavu izreke, tako što je obavezan tuženi da dosuđeni iznos izdržavanja plaća počev od 23.10.2013. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili ova presuda ne bude izmenjena.

Protiv navedene drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ukazuje na bitnu povreda odredaba parničnog postupka zbog koje se ista ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna tužilja je rođena …. godine iz braka zakonske zastupnice i tuženog, razvedenog presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 9789/07 od 07.03.2008. godine. Ovom presudom je maloletna tužilja poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tuženi je obavezan da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 7.000,00 dinara, mesečno počev od 01.04.2008. godine. Maloletna tužilja je u vreme podnošenja tužbe starija pet godina u odnosu na vreme kada je navedenom presudom prvi put utvrđena obaveza izdržavanja tuženog kao oca i čija se izmena visine traži i učenica je trećeg razreda osnovne škole. Maloletna tužilja živi sa majkom, babom i ujakom u stanu površine oko 60 kvadratnih metara koji je u suvlasništvu njene majke i ujaka. U vreme donošenja prethodne presude zakonska zastupnica, odnosno majka maloletne tužilje, nije bila u radnom odnosu. Radni odnos ni do danas nije zasnovala i prijavljena je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Prihode ostvaruje na taj način što obavlja poslove manikira u svom stanu i tako zaradi oko 20.000,00 dinara mesečno. Rođena je …. godine. Tuženi je vlasnik auto-perionice, a tako je bilo i u vreme donošenja prethodne odluke o izdržavanju. Mesečno zarađuje oko 27.000,00 dinara. Podstanar je i živi sa vanbračnom suprugom, a za stanarinu plaćaju 150 evra mesečno. Vanbračna supruga tuženog zarađuje od 11.000,00 do 15.000,00 dinara mesečno. Pomažu ih i roditelji tuženog. Tuženi otplaćuje i kredit koji je podigao za opremanje radionice. Po zanimanju je mašinski tehničar, a rođen je …. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka nižestepenih sudova o tome da ima mesta usvajanju tužbenog zahteva maloletne tužilje, na način kako je to učinjeno, jer su se od donošenja prethodne odluke o izdržavanju okolnosti znatno promenile.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona, propisano je, u prvom stavu, da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. U drugom stavu ovog člana je propisano da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U trećem stavu istog člana je propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U četvrtom stavu ovog člana je propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Ova minimalna suma izdržavanja u vreme donošenja prvostepene odluke iznosila je 23.428,00 dinara.

U konkretnom slučaju pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se promenile okolnosti koje su postojale u vreme donošenja prethodne odluke o visini izdržavanja, jer je maloletna tužilja starija, sada pohađa osnovnu školu, pa su se povećale njene mesečne potrebe. S druge strane tuženi je zdrav i radno sposoban, i vlasnik auto-perionice. Pravilan je zaključak da je maloletnoj tužilji za zadovoljavanje uobičajenih potreba mesečno potreban iznos od 25.000,00 dinara, te da tuženi može da obezbedi sredstva za izdržavanje maloletne ćerke u iznosu od 15.000,00 dinara mesečno, dok će ostatak potrebnih sredstava obezbediti majka.

Iz iznetog proizilazi da je pobijana odluka doneta u skladu sa citiranim odredbama iz člana 160, da je pritom vođeno računa o minimalnoj sumi izdržavanja iz člana 160. stav 4. istog zakona, kao i da je visina izdržavanja određena u svemu u skladu sa odredbama člana 160. – 162. Porodičnog zakona, te da su ispunjeni uslovi za promenu o visini izdržavanja iz člana 164. Porodičnog zakona.

Sud je cenio navode revizije, pa našao da su neosnovani jer u suštini predstavlja ponavljanje navoda koji su isticani u prvostepenoj presudi, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane, za tu ocenu dao dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. ZPP doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.