Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 3) ZKP).

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nema propisan sadržaj (član 484. ZKP).

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Dakle, odredbom člana 484. ZKP, predviđeno je da u zahtevu za zaštitu zakonitosti moraju biti navedeni razlozi za podnošenje zahteva, koji su propisani odredbom člana 485. stav 1. ZKP, odnosno mora se navesti da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), primene „neustavnog zakona“ (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3).

Branilac okrivljenog A.N. – advokat D.O., kao razlog podnošenja zahteva navodi da zahtev podnosi na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. i stav 3. ZKP, dakle zbog povrede zakona, međutim, ne navodi konkretno odredbu koja je povređena donošenjem navedenih pravnosnažnih rešenja, već u obrazloženju rešenja ističe da je povređeno pravo okrivljenog na slobodu kretanja, pravo na pravično suđenje i ustavom zagarantovanom pravo na pravnu sigurnost, ukazujući pri tome i na povredu člana 39. Ustava Republike Srbije.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana, predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede zakona, odluka protiv koje je zahtev podnet ili postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje se samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, pri čemu sud nije ovlašćen da u slučaju kada konkretna povreda zakona nije opredeljena, samo na osnovu obrazloženja zahteva procenjuje koju je konkretno povredu zakona branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona nije opredelio konkretno povredu zakona koja je učinjena u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, podneti zahtev nema propisan sadržaj (član 484. ZKP).

Pored toga, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede plana 39. Ustava Republike Srbije, konkretno zbog povrede prava okrivljenog na slobodu kretanja, te na povredu prava na odbranu i pravično suđenje, kao i prava na pravnu sigurnost okrivljenog.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP, to se prema odredbi člana 484.ZKP, u zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Imajući u vidu da uz zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda, niti odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda nekog prava okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu nema sadržaj propisan odredbom člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP u vezi člana 484. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica , s.r.                                                                                              Nevenka Važić, s.r.