Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž br.1809/16 od 17.02.2016. godine, u stavu prvom, odbijena je kao neosnovana zajednička žalba branioca okrivljenih N.P. i G.P., i potvrđena presuda Prekršajnog suda u Valjevu Pr br.9457/15 od 28.12.2015. godine, dok je u stavu drugom povodom zajedničke žalbe branioca okrivljenih N.P. i G.P., a po službenoj dužnosti, preinačena presuda Prekršajnog suda u Valjevu Pr br.9457/15 od 28.12.2015. godine u delu kojim je okrivljenom N.P. i okrivljenoj G.P. određeno da će se u slučaju da izrečene jedinstvene novčane kazne u ukupnom iznosu od po 16.000,00 dinara ne plate u roku od 15 dana po pranosnažnosti presude, iste zameniti kaznom zatvora računajući svakih započetih 1.000,00 dinara za jedan dan zatvora, tako što je određeno da će se na osnovu člana 315. Zakona o prekršajima posebnim rešenjima odlučiti o načinu izvršenja neplaćenih novčanih kazni.

Protiv pravnosnažne presude Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž br.1809/16 od 17.02.2016. godine Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz 168/16 od 19.04.2016. godine zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tač. 3. i 4. Zakona o prekršajima i povrede materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovnu odluku.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud razmotrio je spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tač. 3. i 4. Zakona o prekršajima, jer su dati razlozi o primeni materijalnog propisa potpuno nejasni, i uz povredu materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. Zakonom o prekršajima, jer prilikom donošenja odluke nije primenjena odredba člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima.

Članom 3. stav 1. tačka 1. Zakona o janom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/16), koji je stupio na snagu 06.02.2016. godine, dakle, pre donošenja drugostepene presude u ovom prekršajnom premetu, propisano je da je javni red i mir usklađeno stanje međusobnih odnosa građana nastalo njihovim ponašanjem na javnom mestu i delovanjem organa i organizacija u javnom životu radi obezbeđivanja jednakih uslova za ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana zajemčenih ustavom, stavom 2. istog člana propisano je da je javno mesto prostor dostupan neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen, pod istim uslovima ili bez posebnih uslova, dok je stavom 3 istog člana propisano da su prekršaji protiv javnog reda i mira protivpravna dela kojima se na javnom mestu ugrožava i narušava javni red i mir, stvara uznemirenje ili ugrožava sigurnost građana, ometa kretanje građana na javnim mestima i ostvarivanje njihovih prava i sloboda, vređa moral, ugrožava opšta sigurnost imovine, vređaju ili ometaju službena lica ili na drugi način narušava javni red i mir.

Iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni N.P. i G.P. prekršaje vređanja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru i prekršaje ugrožavanja drugog lica pretnjom iz člana 6. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, učinili u U. u ulici ... u svojoj porodičnoj kući, na štetu svoje snahe B.P.

Imajući u vidu da je drugostepena presuda koja se pobija zahtevom za zaštitu zakonitosti doneta dana 17.02.2016. godine, a da je Zakon o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/16) stupio na snagu dana 05.02.2016. godine, dakle da je bio na snazi u vreme donošenja drugostepene odluke, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenih nakon stupanja na snagu novog Zakon o javnom redu i miru ne stiču se svi bitni elementi prekršaja za koje su okrivljeni oglašeni odgovornima, jer se ceo opisani događaj odvijao unutar porodične kuće okrivljenog N.P., a ne na javnom mestu, a prema Zakonu o javnom redu i miru koji je važio u vreme donošenja drugostepene odluke to da se događaj odigrao na javnom mestu predstavlja bitan elemenat prekršaja.

Iz navedenog razloga, drugostepenom presudom učinjena je bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. Zakona o prekršajima, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje, jer su nejasni razlozi dati od strane drugostepenog suda na strani trećoj stav drugi - da obzirom da je stari Zakon o javnom redu i miru u pogledu novčane kazne blaži po učinioce, isti je primenjen u ovom slučaju, shodno članu 6. stav 2. Zakona o prekršajima. Ovo iz razloga što po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a kako se to osnovnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje, novim Zakonom o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/16) koji je stupio na snagu dana 05.02.2016. godine vređanje i ugrožavanje pretnjom van javnog mesta, više nije prekršaj, pa se prema novom Zakonu o javnom redu i miru u radnjama okrivljenih ne stiču elementi prekršaja za koje su oglašeni odgovornim, pa je pored bitne povrede odredaba prekršajnog postupka drugostepenom presudom učinjena i povreda zakona u smislu člana 265. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima kako se to takođe osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka i povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je ukinio pobijanu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                         Zoran Tatalović, s.r.